Velika Britanija – unutra ili napolju? | Evropa | DW | 23.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Velika Britanija – unutra ili napolju?

„Vreme je da britanski narod kaže svoju reč i da se reši ovo pitanje Britanije i Evrope“, poručio je premijer Kameron obećavši, ukoliko konzervativci opet dođu na vlast 2015, referendum o „ostajanju ili izlasku iz EU“.

Razočarenje Britanaca u Evropsku uniju danas je veće nego ikada. Oni, prema rečima premijera Dejvida Kamerona, osećaju da EU ide u onom pravcu koji oni nisu želeli, da ide ka dubljoj političkoj integraciji, koja je više od onoga što Britanija želi. Naglasivši da nije „izolator“ i da ima pozitivnu viziju budućnosti EU u kojoj Britanija „želi i treba“ da ima predanu i aktivnu ulogu, Kameron kaže da će, ako pobedi na opštim izborima 2015. godine, prvo pregovarati o novim odnosima između Velike Britanije i EU.

„Evropska unija koja će nastati iz ove krize biće drugačija, promenjena možda čak do neprepoznatljivosti merama za spasavanje evrozone. Moramo da sačekamo da se to desi, da pomognemo oblikovanju budućnosti EU, da bi, kada dođemo do izbora, to bio pravi izbor između napuštanja i ostajanja u novoj zajednici u kojoj Velika Britanija oblikuje i poštuje pravila jedinstvenog tržišta, ali je i zaštićena i oslobođena pravila koja štete evropskoj kompetitivnosti.“

Lideri EU sa pažnjom očekivali govor britanskog premijera

Lideri EU sa pažnjom očekivali govor britanskog premijera

Britanska „karta u jednom smeru“

Kameron vidi Veliku Britaniju u Evropskoj uniji, ali drastično promenjenoj Uniji izgrađenoj na pet principa: konkurentnosti, fleksibilnosti, jačanju zemalja članica, demokratskoj odgovornosti i poštenom odnosu, kojoj će jedinstveno tržište biti u osnovi. „Britanskom nacionalnom interesu najviše odgovara da bude u prilagodljivoj i otvorenoj EU, a takva Unija je najbolja sa Britanijom u njoj“, kaže Kameron i dodaje: „Uz hrabrost i ubeđenje možemo da dođemo do fleksibilne i otvorene EU kojoj interesi i ambicije svih zemalja članica mogu biti zadovoljene. Do novog uređenja u kome će Velika Britanija biti dobro i gde će sve zemlje napredovati.“

Britanija, prema rečima Kamerona, tu odluku mora da donese „hladne glave“i cilju najboljeg nacionalnog interesa, znajući da može da ima samo svoj put u svetu, van Unije, ali i više uticaja i moći u zajednici. Izlazak iz EU, prema Kameronovim rečima, „karta je u jednom smeru“ za veliku Britaniju, dok bi i EU, bez velike Britanije, kao jedne od najjačih članica, postala, prema njegovim rečima, „jedna drugačija Unija“.

EU nije „jelovnik po izboru“

U Briselu su ovaj, sa nestrpljenjem očekivani govor premijera Velike Britanije, okarakterisali kao „demokratski doprinos“ debati o Evropi u Ujedinjenom Kraljevstvu. Portparolka predsednika Evropske komisije Pija Arenkilde-Hensen kaže da je na „vlastima i narodu u Ujedinjenom Kraljevstvu da iskažu koji je najbolji pristup položaju Velike Britanije u Evropskoj uniji“. Pozdravivši, kako je rekla, „jasno iskazanu želju“ Kamerona da Ujedinjeno Kraljevstvo ostane u EU, ona je dodala: „Evropska unija je zasnovana na demokratskoj volji njenih zemalja članica. Evropska komisija ponavlja da, ako Velika Britanija želi da ostane u EU, u evropskom je interesu i interesu Ujedinjenog Kraljevstva da Britanija ostane aktivan član u centru EU.“

Reakcije britanskih evropskih partnera su različite. Francuska je otišla toliko daleko da je Velikoj Britaniji ponudila „crveni tepih“ pri izlasku. I Francuzi i nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele, optužili su Kamerona da Evropsku uniju tretira kao „jelovnik“ sa koga bira samo ono što mu se sviđa. I dok neki poručuju Kameronu da se „igra sa vatrom“, drugi pak prepoznaju i svoje interese u rečenom. Tako češki premijer Petr Nečas, podržava Kameronovu viziju fleksibilnije i otvorenije Evrope. Holandski premijer Mark Rut, Kameronov govor vidi kao „jak sa dobrim reformskim idejama“. Posle američkog predsednika, koji kaže da „želi da vidi Veliku Britaniju u EU“, oglasila se i nemačka kancelarka Angela Merkel, izrazivši spremnost da „razgovara o britanskim željama“, ali „imajući u vidu i želje drugih zemalja“.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković