1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Veštački organi

Pod biomaterijalima podrazumevaju se materijali koji mogu da preuzmu ulogu oštećenih organa – recimo kolena ili kuka.Medjutim, te materijale organizam često odbacuje, tako da naučnici nastoje da pronadju materije koje će biti što prihvatljivije za ljudsko telo.

U Nemačkoj se svake godine ugradi više od 150 hiljada veštačkih kolena i kukova.Tokom deset godina oko pet odsto tih implantata se rasklima.Već duže vremena istraživači i lekari pokušavaju da smanje taj procenat.Doktor Alfons Fišer, profesor na univerzitetu u Duisburgu, kaže:

”Veštački kukovi ili kolena ne moraju biti od prirodnih materijala, oni se mogu praviti i od drugih vrsta materijala, uključujući i plastične, dakle polimere.Važno je jedino da ti materijali funkcionišu u biološkoj sredini.Postoje dve mogućnosti da se problem reši - jedna je da se materijal od koga su implantati tako struktuira i površinski obradi da organizam ni ne registruje da je ugradjeno strano telo.Druga mogućnost je da telo oseća novougradjeni deo kao nešto što mu pripada i onda se prema njemu ne odnosi kao prema nečemu stranom”, kaže profesor Fišer.

Medjutim, teškoća nije samo u tome šta organizam oseća ili ne oseća, nego i u svojstvima materijala od koga je ugradjeni deo.Prvenstveni problem predstavlja habanje, ali u poslednje vreme on je rešen zahvaljujući novim materijalima, takozvanim kros-link polimerima koji su izuzetno otporni.Profesor Fišer kaže:

”Ako je reč o metalu površinu ne pravimo tvrdom, nego mekom i zahvaljujući tome, bar u laboratorijskim uslovima, značajno se smanjuje habanje.Kakva je praktična vrednost moramo sada da utvrdimo kliničkim ispitivanjima.Naime, ma šta nam palo na pamet – od presudnog je značaja ono što se dešava u praksi, a ne prilikom eksperimenata”.

Problemom se bavi i Herbert Jenisen, profesor fiziološke hemije na Univerzitetskoj klinici u Esenu.Profesor je na čelu istraživačke grupe koja nastoji da implantate od metala učini prihvatljivjim za organizam.Naime, organizam često nije u stanju da prihvati implantate od titana, gvoždja ili legura kobalta i hroma.Cilj istraživača je da površinu dela koji se ugradjuje učine što sličnijom tkivu kako bi veštački kuk ili koleno što pre i bolje srasli.U tom cilju koriste se faktori rasta medju kojima je najpoznatiji takozvani koštani morfogenetski protein.Taj protein podstiče stvaranje ćelija kostiju i ubrzava njihov rast.Profesor Jenisen kaže:

”Ovaj protein pravimo genetski u jednoj bakteriji i hemijski ga fiksiramo na površini metalnih implantata.Tako je fiksiran da se, kada se deo ugradi, polako oslobadja i dovodi do bržeg stvaranja kosti oko implantata”, objašnjava profesor.

Istina, postupak je ispitan samo u laboratorijskim uslovima i ostaje da se vidi šta će se dešavati u praksi.Jenisen kaže:

”U eksperimentima sa životinjama u roku od četiri nedelja kost je ispunila pukotinu od jednog milimetra.Normalno, kost nije u stanju da popuni takvu pukotinu".

Esenski istraživači patentirali su svoj postupak i osnovali firmu ”Morfoplant” kako bi podstakli primenu metode.Jenisen kaže:

”Nastavljamo ispitivanja i nadamo se da će ona za nekih godinu dana preći u kliničku fazu.Takodje se nadamo da ćemo za tri – četiri godine imati proizvod koji ćemo moći da ponudimo tržištu, odnosno pacijentima.Prvi implantati biće zubni”, kaže profesor Herbert Jenisen.

  • Datum 26.12.2004
  • Autor M. Reitz
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAhd
  • Datum 26.12.2004
  • Autor M. Reitz
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAhd