Veštačka srca uspešno „kucaju“

Danas je berlinski Centar za kardiologiju, u kome radi oko 1000 ljudi, postao svetski priznata specijalizovana klinika za bolesti srca. Od njegovog osnivanja do danas obavljeno je 70.000 operacija na otvorenom srcu, a veliki broj njih po prvi put. Osim toga, klinika u Berlinu jedna je od vodećih i kada je reč o operacijama urođenih srčanih mana.

Volfganagu Festeu pre tri godine, u Berlinu je implantirano veštačko srce. Nakon operacije, taj 65-godišnji pacijent, redovno sa sobom nosi malu tašnu. „Tu su aparat za upravljanje i dve baterije. To mora da se nosi svakodnevno, čak i tokom sna. Baterije menjam na svakih sat i po. Ali u redu je, čovek se navikne.“

Novo srce – novi život

Feste je jedan od 1.700 pacijenata koji su od 1988. godine dobili veštačko srce, odnosno pumpu koja oponaša rad srca. Ni u jednoj drugoj klinici na svetu nije urađeno toliko operacija tog tipa, kaže direktor berlinskog Centra Roland Hecer. On naglašava da su takve pumpe u početku bile predviđene samo kao prelazno rešenje, dok pacijenti ne dobiju termin za transplantaciju srca.

„Godine 1987. prvi put je nekom pacijentu ugrađeno kompletno veštačko srce sa spoljnim sistemom za upravljenje. Tada smo se uverili da to funkcioniše. Život pacijenta na taj način može da se produži mesecima.“

Centar je 2005. godine obeležio neobičan jubilej - jedan od njihovih pacijenata živeo je sa veštačkim srcem 1.000 dana, što znači oko tri godine. Sada već ima ljudi koji sa veštačkim srcem žive i pet do osam godina. Sistemi postaju tehnički sve savršeniji i sve manji. Na taj način oni mogu da se upotrebljavaju sve duže i postaju istinska alternativa za transplantaciju srca.

„Sve više napuštamo prvobitni koncept koji je podrazumevao pumpu samo kao prelazno rešenje. Kao prvo, znamo da to dobro funkcioniše, a kao drugo, mogućnost da pacijenti na vreme stignu na red za transplantaciju srca veoma je mala. Početkom 90-ih na našoj klinici obavljeno je godišnje 130 transplantacija, a prošle samo 40. Istovremeno, implantirali smo 180 veštačkih pumpi“, kaže doktor Hecer.

Uspešna implantacija veštačkog srca kod dece

Godine 1990, Hecer i njegov tim prvi put su implantirali veštačko srce detetu. Aparat je proizveden u berlinskoj firmi „Berlin Hart“ čiji je osnivač klinika. „Ja sam dao ime firmi“, šali se Hecer i dodaje: „Ona još uvek postoji i naša saradnja se produžava. Firma živi od proizvodnje veštačkih srca za decu. Nigde na svetu ne proizvodi se toliko malih pumpi za novorođenčad i decu, čak ni u Americi“, naglašava Hecer.

Često se događa da hirurzi i lekari Centra za kardiohirurgiju iz Berlina moraju da otputuju u inostranstvo kako bi pomogli oko implantacije veštačkih srca deci. Feliks Berge i Herman Kupe deo su tima koji obavlja te komplikovane operacije.

„Takva operacija iziskuje veliko iskustvo. Mora se voditi računa o tome da ne prodre suviše velika količina tečnosti, krv ne sme mnogo da se razredi“, objašnjava hirurg Berger.

Treninzi za uspešnu implantaciju

Njegov kolega Kupe dodaje: „Sve je to timski rad, mi smo dobar primer za timski rad u medicini, za dobro najmlađih pacijenata.“ Na klinici u Berlinu redovno se održavaju treninzi specijalista za implantaciju veštačkih srca kako kod dece tako i kod odraslih. Direktor Roland Hecer ističe:

„Nudimo kurseve na nemačkom i na engleskom jeziku koji se održavaju jednom mesečno. Njih pohađa najviše deset hirurga koji dolaze iz celog sveta.“

Pored rada u klinici, veliki broj lekara angažovan je i na najrazličitijim istraživanjima, ali i na predavanjima na berlinskoj univerzitetskoj klinici „Šarite“ Centar za kardiologiju u Berlinu raspolaže sa godišnjim budžetom od 95 miliona evra i zahvaljujući tome što je formalno registrovan kao fondacija, ceo profit može da se uloži u modernu opremu, ali i u ljude.

Autorke: Lidija Heler / Svetlana Brik
Odgovorni urednik: Ivan Đerković