Vaseljenski patrijarh stiže u Nemačku

Pre 23 godine Dimitrios Arhontonis, što mu je svetovno ime, postao je vaseljenski patrijarh. Taj sada 74-godišnjak stoluje u Istanbulu. Mnogo toga što će on ispričati domaćinima u Berlinu, neće se dopasti vladarima na Bosforu. Jer istorija hrišćana u Turskoj, jeste priča o diskriminaciji. Vartolomej I to je osetio i na svojoj koži. Vaseljenski patrijarh rođen je 1940. na ostrvu Imbros, u selu Teodori-Čanakale. Studirao je teologiju na bogosloviji Haliki u Turskoj, a postdiplomske studije na Episkopskom orijentalnom institutu u Rimu i minhenskom univerzitetu „Ludvig Maksimilijan“.

Godine 1972. imenovan je za direktora patrijaršijske kancelarije u Istanbulu, 1990. Postao je mitropolit Halkedona, a 22. oktobra 1991. godine 15 mitropolita Svetog sinoda ustoličilo ga je za vaseljenskog patrijarha, odnosno ekumenskog carigradskog patrijarha. Tada je imao samo 51 godinu. Vartolomej I je 270. naslednik apostola Andrije i istovremeno počasni poglavar 300 miliona pravoslavaca. On važi za čoveka koji drugima pruža ruku i u čiju se reč može pouzdati.

U jesen 2006. pozvao je papu Benedikta XVI u Istanbul. Pre godinu dana bio je prvi pravoslavni patrijarh, koji je od raskola crkve na zapadnu i istočnu 1054. učestvovao na ceremoniji inauguracije jednog rimokatoličkog pape – pape Franje. Vartolomeju je pošlo za rukom da popravi narušeni odnos i sa Ruskom pravoslavnom crkvom. On igra i bitnu ulogu u organizaciji Vaseljenskog sabora koji bi trebalo da se održi 2016. u Istanbulu, prvog takvog skupa otkako je Vartolomej zadužen za ekumenizam i dijalog sa religijama.

Država onemogućava školovanje sveštenika

Položaj hrišćana u Turskoj je težak. Njih ukupno ima oko 100.000. Od toga je 60.000 Jermena, 20.000 Asiraca i nekoliko hiljada Grka. Zato je Vartolomeju posebno na srcu otvaranje Teološkog fakulteta u Halki (na turskom je to Heybeli Ada), koji je 1971. zatvoren po odluci tadašnje turske vlade.

Od tog fakulteta zavisi školovanje sveštenika, a time i održanje patrijaršije. Po crkvenom pravu, patrijarh mora da bude sveštenik, a istovremeno po turskom pravu –građanin Turske. Turska teolozima koji studiraju u inostranstvu, uskraćuje državljanstvo. Peticije patrijarha na adresu vlade u Ankari do sada nisu urodile plodom. „Vaseljenska patrijaršija je možda jedina crkva na svetu, koja nema mogućnost da školuje sveštenstvo“, kaže Vartolomej. Evropska unija u svakom izveštaju o napretku traži i gotovo moli Tursku, kao kandidata za članstvo da dozvoli otvaranje bogoslovije. Turska vlada istovremeno odbija da pravno prizna Carigradsku patrijaršiju. Vrhovni sud Turske patrijarhu je zabranio da koristi svoju titulu „vaseljenski patrijarh“ uz obrazloženje da patrijaršija podleže turskom zakonu i da zato takva univerzalna titula nije odgovarajuća.

Turska konfiskovala imovinu crkve

Patrijarh se svakodnevno bori i za vraćanje konfiskovane crkvene imovine. Godine 1936. su sve nemuslimanske fondacije, koje su važile kao pravni nosioci bogomolja, morale da dostave spiskove svoje imovine. Njen veliki deo – više od hiljadu episkopija, bolnica, škola, stambenih zgrada i grobalja, turska država je zaplenila i delom preprodala. Izmenom zakona, turska država sada želi da konfiskovanu crkvenu imovinu vrati pravim vlasnicima ili da im plati odštetu. Ali sve to neće biti jednostavno jer će otvoriti neprijatna pitanja o ophođenju Turske prema hrišćanskoj manjini.

Patrijarh Vartolomej I izjasnio se i u pogledu svetske politike. U svojoj uskršnjoj poslanici osudio je mržnju, netoleranciju, nasilje i nepravdu u svetu. Ove godine je 2,43 miliona katoličkih, evangelističkih, pravoslavnih i drugih hrišćana proslavilo Uskrs istog dana. Vartolomej se oglasio i povodom krize u Ukrajini. „U jednoj demokratskoj naciji 21. veka, nema mesta za brutalno nasilje i prolivanje krvi“. Vartolomej je dobio priznanje i za svoje učešće u zaštiti okoline – 25 univerziteta u Evropskoj uniji, Rusiji i SAD dodelilo mu je titulu počasnog doktora.