Vanredno stanje u zdravstvu
11. novembar 2017.
Američki predsednik je uveren i da se i ovaj veliki problem može rešiti potpisom i velikim rečima: „Mi možemo biti ta generacija koja će okončati epidemiju opijata", izjavio je Donald Tramp.
2015. je u SAD od narkotika umrlo 52.404 ljudi, a još više od trideset hiljada ljudi su bili žrtva opijata. Poređenja radi: iste godine je u Nemačkoj od narkotika umrlo 1.226 osoba. SAD ima četiri puta više stanovnika – i više od četrdeset puta više žrtava. Tamo od narkotika umire više ljudi nego kada se sabere broj smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama, ubistvima i samoubistvima.
„Uzmi da te ne boli"
Zavisnost protiom ne mora početi u mračnim uglovima sa paketićem ilegalno kupljenim od dilera. Neretko počinje u lepo uređenim ordinacijama lekara, iz banalnog razloga. To najbolje zna Toni Torš iz Baltimora koja nikad neće zaboraviti dan kad je došla u bolnicu da poseti sina i kad su je uputili u prostoriju na čijim je vratima pisalo „Molimo tišinu – soba za porodicu".
„Nisam htela tamo da uđem jer sam odmah znala što to znači", kaže nam. I imala je pravo: tog žalosnog 3. decembra 2010. lekari su joj rekli da je njen sin Danijel preminuo zbog prevelike doze heroina. Bile su mu 24 godine i već je sedam godina bio zavisnik.
Počelo je povredom na igralištu dok je igrao američki fudbal - lekar mu je dao Oxycodon da ublaži bolove. Trebalo je da ga uzima mesec dana, ali nije prestao sve do smrti. Jer taj analgetik na bazi opijata ne samo da ublažava bol, nego deluje euforično i brzo izaziva zavisnost. Mesec dana je prošlo, ali Danijel više nije mogao bez „svoje pilule". Bez recepta ih je kupovao na ulici ili u školi, a kasnije je prešao na heroin. To je bilo jeftinije i bilo ga je lakše nabaviti.
„Strašno se stideo zbog toga", kaže nam majka. „Nije hteo da to neko sazna." Godinama je uvek iznova pokušavao „da se skine", ali se nikad nije oslobodio te „zveri", kako kaže Danjielova majka.
Sličnih priča ima veoma mnogo. U SAD opijati razaraju porodice u čitavoj zemlji i zapravo je teško utvrditi tačne brojke: ima stručnjaka koji smatraju da je čak oko dva miliona osoba u Americi zavisno od opijata i da nema samo 30 000, nego 50 000 mrtvih godišnje samo od te vrste narkotika. Tu nije samo Oxycodon, nego i na primer mnogo gori Fentanyl predviđen samo za smrtno bolesne, kojima više nema spasa. Ali na neki način taj analgetik dođe u ruke i pacijentima zbog banalnih povreda – koji ga potom uzimaju i posle lečenja.
Što uopšte može Služba za katastrofe?
Odluka američkog predsednika Trampa da proglasi „vanredno stanje" u zdravstvu zbog opijata, omogućava svim saveznim državama da stupe u kontakt sa Saveznom službom upravljanja u slučaju katastrofe (Federal Emergency Management Agency , FEMA) i od nje dobiju pomoć. Ali FEMA je koncipirana za klasičan slučaj prirodnih katastrofa i već je iscrpljena zbog brojih orkana, ne uspevajući da pomogne svima. Kada je reč o narkomanima, odakle im novac još i za njih? Utoliko je i demokratska članica kongresa Nensi Pelosi prilično tačno komentarisala to Trampovo vanredno stanje: „To su reči bez novca".
A onda je tu i drugo, mnogo veće pitanje: što da učini i FEMA i bilo ko drugi? To najbolje zna majka čiji je sin umro od opijata. Još od njegove smrti se zalaže da se u njenom gradu i saveznoj državi barem omogući „legalno" konzumiranje narkotika. „Mora se nešto dogoditi", kaže nam Toni Torš. „Ne želim više da ti ljudi kao jedinu mogućnost imaju - da pređu na heroin. Želim da spasavamo živote."
Takvih mesta, gde naroktici mogu da se uzimaju legalno, ima po Evropi, a u Kanadi je to u fazi eksperimenta. U SAD se još uvek bune protiv ideje da se tako nešto otvori. Tačno, to zvuči kao besmislica, ali se na taj način zavisnicima obezbeđuje pomoć lekara. U Safe Injection Clinic u Vankuveru je od 2003. korisnicima dato 3,6 miliona injekcija i bilo je oko 6000 slučajeva prekoračenja doze - ali niko nije umro od droge.
To je „idiotizam"
Proučavajući ta kanadska iskustva, i dve američke studije sa istočne obale su došle do zaključka i da to donosi i veliku finansijsku uštedu. Već i direktna ušteda se meri u milionima dolara: ne treba slati hitnu pomoć, takvi pacijenti se ne moraju tretirati na odeljenjima za intenzivnu negu. Indirektna finansijska korist je još veća: jer zavisnicima je najčešće jedini izlaz u kriminalu, pa treba uračunati i sve troškove koji su povezani sa održavanjem reda.
Osim toga, takva mesta za legalno zadovoljavanje zavisnosti su i mesta gdje službe mogu nađu te ljude i možda ih ipak privole na neku terapiju odvikavanja. „To nije čarobno sredstvo. Ali to je još jedna šansa za ljude sa tom bolešću", kaže nam majka umrlog Danijela.
Ali u Americi je to još uvek jeres i to pogotovo kod Trampovih republikanaca. Kako dakle Tramp čak i svojim „vanrednim stanjem" želi da pomogne tim nesrećnicima? Kako se čulo u Beloj kući, vanredno stanje će trajati 90 dana. Nakon toga se može produžiti.