Van Rompej: Dogovor je postignut!

Maratonski pregovori šefova vlada i država EU, koji u Briselu već drugi dan pokušavaju da daju konačan oblik predstojećem sedmogodišnjem (2014-2020) budžetu Unije ostvariće nastojanja premijera Velike Britanije, ali i nemačke kancelarke Angele Merkel, da EU podeli mere štednje sa kojim se suočavaju i zemlje članice. Budžet od ukupno 960 milijardi evra, od čega je za “stvarne izdatke” predviđeno 908 milijardi evra predstavlja smanjenje od tri procenta u odnosu na prethodni budžetski okvir EU i prvo je rezanje budžeta u šezdetogodišnjoj istoriji zajednice evropskih zemalja. Ova cifra manja je od prvopredložene, koja je iznosila 973 milijarde evra i koja je u novembru već odbijena od strane Velike Britanije i Holandije. Sa druge strane, neke članice EU, na čelu sa Francuskom, Italijom i Poljskom protivile su se smanjenju potrošnje, što vide kao prepreku obnovi privrednog rasta i otvaranju novih radnih mesta.

Upozorenje protiv rezanja budžeta stiže i iz Evropskog parlamenta: “Još je rano davati ocene”, rekao je predsednik EP, Martin Šulc, na početku drugog dana (08.02) evropskih pregovora o budžetu:” Prvo ćemo da uporedimo rezultate pregovora, ako rezutata uopšte i bude, sa predlogom Evropskog parlamenta. Gledajući kako sada izgledaju predložene cifre i struktura budžeta, plašim se da EP neće moći to da podrži”, smatra Šulc.

Nedovoljno novca i pogrešni prioriteti

Ali Evropski parlament nije jedini koji je pretio da uloži veto na ovaj budžet, a pravo na njega imaju i sve države članice. Dve su osnovne kritike: nedovoljno novca i pogrešni prioriteti izdataka. I dok u Evropskom parlamentu kritikuju smanjenje izadataka za oblasti, koje su prema njihovim rečima presudne za obnovu privrede, kao što su istraživanje, inovacije i infrastruktura, same zemlje članice EU nastojale su da postignu dogovor kako će biti raspodeljen novac iz narednog sedmogodišnjeg bužeta i šta će to značiti za njihove nacionalne budžete. Francuska je tako kao svoju “crvenu liniju” videla rezove u pomoći poljoprivredi. Rešenje se videlo u fleksibilnosti raspodele novca iz novog budžeta.

Insistirajući na dogovoru, predsednik Saveta EU, Herman van Rompej, izašao je i sa novi predlozima i proračunima: "Uveren sam da ćemo za ovim stolom da postignemo kompromis. Jednostavno, mi to moramo“, smatra van Rompej.

Dogovor oko budžetskog okvira do kraja ove dekade EU je bio neophodan. Da on nije postignut, EU bi svake godine bila suočena sa novim maratonskim razgovorima. Ipak iz Evropskog paralemta poručuju da bi ono što je u Briselu dogovoreno, trebalo da tek bude početak daljih pregovora o raspodeli zajedničkog budžeta EU.

Autorka: Marina Maksimović

Odg. urednica: Ivana Ivanović