1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Valonci bi da se pripoje Francuskoj, Francuzi nemaju ništa protiv

U Belgiji se uvek iznova pokreće pitanje podele države na flamanski i valonske deo, ali ne u regionalnom pogledu, već u autonomnom. Poslednje ankete pokazuju da bi se jug Belgije rado pripojio Francuskoj.

Atomijum, simbol grada Brisela

Atomijum, simbol grada Brisela

Flamanci, koji ekonomski dobro stoje hoće veću autonomiju. A i Valonci traže alternativnu formu države. Ako je suditi prema anketi koju je pre par dana objavio Belgijski dnevni list „Soar“, 49 odsto Valonaca želi da se južni deo Belgije u kojem se većinski govori Francuski – pripoji Francuskoj.

„To je smešno, Flandrija je poslednjih 50 godina finansijski pomagala Valoniju. Pitanje je da li toj anketi uopšte treba verovati“, kaže Flamanka Lore. Karolu, njenu susedku, ljuti kompletna situacija:

„Osećam se kao talac političke debate. Umesto da se govori o pravim problemima, kao što je ekonomija, sve se gleda iz perspektive ove prepirke.“

Ideje o odvajanju nisu strane

Bude i okupljanja kao podrška jedinstvu Belgije (Novembar 2007)

Bude i okupljanja kao podrška jedinstvu Belgije (Novembar 2007)

I Benu, a on je Valonac - dosta je svađe. Više se ne ponosi time što je Belgijanac i zbog toga mu ideja o odvajanju frankofonskog dela nije strana:

„Nemam ništa protiv odvajanja. Jedino što nas Belgijance još spaja je monarhija. Ja sam za to da se frankofoni Belgijanci spoje sa Francuskom, a i Brisel takođe.“

Ako je verovati anketama, Francuzima takav scenario po svemu sući odgovara. Oko 60 odsto Francuza koji žive na granici sa Belgijom ne bi imali ništa protiv da im se pripoje frankofoni Belgijanci.

„Ja sam Francuz i mi ne želimo Belgijance. Neka ostanu u svojoj zemlji. Oni imaju svoju naciju i to tako treba i da ostane. Ne treba ništa mešati. Francuzima je dobro i ne treba niko da dolazi sa jezičkim i regionalnim problemima.“ – kaže Geri.

Rešenje - znanje oba jezika?

Sint Genesius Rode, Belgija, Neki Belgijanci ne trpe jezičku različitost

Sint Genesius Rode, Belgija, Neki Belgijanci ne trpe jezičku različitost

Jedino rešenje i u tome se slažu svi naši sagovornici, jeste da što više Belgijanca govori oba jezika. Mrijam kaže:

„Ja sam Flamanka, moj otac je pravi nacionalista i kada sam imala momka Valonca, bilo je problema. Ipak, ja mislim da smo mi jedna zemlja. Ako svi budu govorili oba jezika, onda problema više neće biti. Mi želimo da Belgija opstane.“

  • Datum 02.08.2008
  • Autor dw
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Eota
  • Datum 02.08.2008
  • Autor dw
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Eota