1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Vakcinacijom protiv tumora

Ćelije raka se od zdravih ćelija razlikuju po posebnim karakteristikama, između ostalog po specifičnim proteinima na površini. Holandski naučnici žele to da iskoriste za novu vrstu terapije u borbi protiv raka.

default

Kada se čovek razboli, imuni sistem radi punom parom. Ćelije imunog sistema prepoznaju specifične strukture na površini patogenih ćelija, formiraju antitela koja obeleže svaku patogenu ćeliju. Onda počinje takozvano eliminisanje otpada iz organizma. Fagociti napadaju patogene ćelije i tako ih neutrališu. Taj visokospecijalizovani sistem žele da iskoriste istraživači kao što je Džon Hanen iz Instituta za rak iz Amsterdama , i u borbi protiv tumora. Potrebno je prvo naučiti imuni sistem da prepozna ćelije raka.

„Želimo da pokrenemo reakciju imunog sistema organizma protiv specifičnih karakteristika na površini ćelija raka, tj. protiv onoga što je ćelijama tumora potrebno da prežive. A ako su napadnute na ovom mestu, umreće“, kaže Hanen.

Te karakteristike specifične samo za ćelije raka su mahom proteini. Džon Hanen i njegove kolege žele da vakcinacijom u zdrave ćelije ubrizgaju informacije o ovim proteinima. Potom će te zdrave ćelije proizvesti protein koji je specifičan samo za ćelije raka. Imuni sistem prepoznaje taj, u suštini bezopasan protein kao strano telo i reaguje. Na taj način se organizam uči reakciji i protiv tumornih ćelija koje sadrže taj protein.

„Koristimo tzv. plazmide u koje možemo uneti gene kako bi imitirali proteine iz tumornih ćelija. Još ne znamo kako se to dešava, ali ćelije organizma uzimaju genetske informacije iz ubrizganih plazmida i od tih genetskih informacija proizvode proteine“, ukazuje Hanen.

Symbolbild Brustkrebsvorsorge

Testovi na životinjama uspešni

Prednost kod plazmida jeste da su prilagodljivi. A ta metoda je i sigurnija u odnosu na one kada se u organizam unosi strani genetski materijal, kaže Hanen: „To je vrlo važno, jer bi u suprotnom ćelija prilikom deljenja na ćerku ćeliju prenela genetske informacije raka, tj. proizvela pravu ćeliju tumora. Zato je naša metoda mnogo sigurnija od ostalih u kojima se genetske informacije u ćelije unose pomoću virusa. Virusi trajno unose DNK u genom.“

Upravo zato što se genetski materijal ne prenosi na druge ćelije deljenjem, vakcinacija se mora obnavljati. Testiranja na životinjama koja su obavili Džon Hanen i njegove kolege, bila su uspešna. Metoda je bila uspešna i prilikom testova sa majmunima. Ipak, kod pacijenata u poodmaklom stadijumu bolesti, terapija se nije pokazala uspešnom.

„Ne znamo zašto“, kaže Hanen. „Ljudske ćelije raka su komplikovanije. Neki tumori postoje već dugo i razvile su jedinstvene strategije kako bi zaobišle imuni sistem. Proizvode posebne molekule ili neku vrstu mikromiljea, koji ćelije imunog sistema drže na distanci.“

Džon Hanen ubeđen je da DNK vakcinacija ima budućnost. Preostalo je samo još da naučnici pronađu vakcine sa dovoljno velikom koncentracijom DNK materijala koji će biti okidač za reakciju imunog sistema.

Autorke: Kristina Vesterhaus / Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković