1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

"Važna je kultura dobrodošlice"

Nemačka vlada razmišlja o uvođenju propisa za imigrante koji dolaze iz zemalja-članica EU. Mihael Leher iz Nemačkog Udruženja za javnu i privatnu socijalnu zaštitu upozorava na opasnost od zapaljivih parola.

Michael Löher Deutscher Verein für öffentliche und private Fürsorge e.V.

Michael Löher

DW: Gospodine Leher, vlast bi da formira poseban odbor koi bi trebalo da ispita navodne zloupotrebe sistema socijalne zaštite. Pri tome se misli na strance iz drugih zemalja EU. Bavarska stranka CSU je podgrejala debatu svojom parolom „Ko vara, taj leti“. Koliko Nemačkoj škode takve prevare i zloupotrebe?

Mihael Leher: Meni nisu poznati značajni slučajevi prevare ni zloupotrebe. Možda ima pojedinaca koji varaju socijalni sistem. To nema veze sa zemljom porekla. Što se tiče doseljenika iz istočne Evrope, ne bi trebalo govoriti o prevari. Radi se o ljudima koji koriste pravo na slobodu zapošljavanja da bi došli u Nemačku. Zbog toga mogu da zahtevaju pomoć. O tome treba odlučivati pojedinačno. Ali to nema nikakve veze sa prevarom. Mislim da je ovaj moto pogrešan i da vodi do polarizacije.

Rumuni i Bugari imaju punu slobodu kretanja od 1. januara. Pojedinci upozoravaju da bi situacija zbog toga mogla da se pogorša. Da li je to tačno?

Možda će se povećati broj doseljenika, ali ne preterano. Kada se uzme u obzir broj stanovnika Nemačke, ne može se reći da je u pitanju masovno doseljavanje. Radi se o možda 30.000 osoba, koje su zahtevale pomoć za nezaposlene u 2012. godini – a u Nemačkoj živi dobrih 80 miliona ljudi. Naravno, mora se priznati da pojedini gradovi imaju ozbiljnije probleme. Ali kada se pogleda cela Nemačka, smatram da je ova rasprava preterana. Poljska je dobila slobodu zapošljavanja kada je primljena u Evropsku uniju. Nijedan od poziva na uzbunu koji su se tada mogli čuti nije se obistinio. Ne treba zaboraviti da je veliki deo Bugara i Rumuna koji su se doselili našao posao.

Kakva je situacija u gradovima koje ste pomenuli?

Postoje gradovi u gusto naseljenim oblastima gde ima određenih problema zbog velikog broja doseljenika. O tome se mora pričati. Manji deo tih problema je povezan sa dobijanjem socijalne pomoći, a većina se javlja zbog neadekvatnog smeštaja i zdravstvene nege koja vređa ljudsko dostojanstvo. To moramo razdvojiti.

Koliko rumunski i bugarski doseljenici uopšte opterećuju socijalni sistem?

Na nivou cele Nemačke, to je statistički zanemarljivo. Na primer, što se tiče takozvane Harc IV – pomoći za nezaposlene, više od šest miliona ljudi je primalo tu pomoć u 2012. godini. Bugari i Rumuni su bili 0,5 odsto od tog broja. To je gotovo neprimetno. Često se govori o dečijem dodatku, ali i tu se radi o oko 32.000 primalaca iz Rumunije i Bugarske prema podacima za jun 2013, a to je samo 0,37 odsto svih ljudi koji to primaju u Nemačkoj. Od ljudi iz istočne Evrope koji u Nemačkoj uzimaju dečiji dodatak, većina je poljskog porekla, iako se u javnosti često tvrdi drugačije.

Kakva pravila važe za građane EU koji žele pomoć od države?

Kada neko radi, stiče određena prava. U pojedinim okolnostima, pravo na pomoć se stiče i ako pojedinac može da dokaže da aktivno traži posao. Što se toga tiče, već su donesene prve presude, ali one se još uvek osporavaju. Nemački socijalni sud je te protivrečne presude uputio Evropskom sudu na razjašnjenje.

Građani EU uživaju slobodu zapošljavanja, ali političari stalno raspravljaju o tome da li tu slobodu treba ograničiti ili ukinuti. Šta vi kažete na to?

Mi imamo određene obaveze unutar Evrope. Istočnoevropske države su punopravne članice Evropske unije. Od 1.1.2014 ograničenja u oblasti slobode zapošljavanja prestala su da važe. Odluke o prijemu zemalja istočne Evrope u EU su donete svesno, znalo se kakva je tamo situacija. Danas postoji sloboda zapošljavanja, i nema povratka.

Bildergalerie Wanderarbeiter

Opasnosti nema, tvrde stručnjaci

Kada je moguće ili potrebno pojedincima oduzeti tu slobodu?

U nacionalnom Zakonu o slobodi zapošljavnja je propisano pod kojim uslovima građani EU stiču pravo na slobodu zapošljavanja, i kada se - u pojedinačnim slučajevima – to može oduzeti. Za razliku od onog što neki tvrde, postoji jasan okvir koji se za to može iskoristiti i koji institucije već koriste. Taj pravni okvir počiva na smernicama EU o slobodi zapošljavanja. U pogledu ukidanja tog prava, Nemačka nije “slobodna” već je vezuju evropske preporuke.

Vaše udruženje je sastavilo dokument o doseljavanju građana EU iz jugoistočne Evrope. Kakvim rešenjima se nadate od novog komiteta u Berlinu?

Taj odbor bi trebalo da dodatno pojasni ovu diskusiju, odnosno da je svede na nivo činjenica. Glavno rešenje je da se stvore takvi uslovi u zemljama porekla da iseljavanje ne bude neophodno. Što se tiče stvarnih problema u Nemačkoj, odnosno smeštaja, ili možda finansiranja kurseva jezika, to mora biti rešeno. Za to bi bilo dobro upotrebiti sredstva iz evropskih socijalnih fondova. Sve ostalo je pre svega stvar nemačke vlade i pokrajina.

Takođe je važno stvoriti kulturu dobrodošlice. Nemačkoj je potrebna stručna radna snaga, i trebalo bi se ophoditi na prikladan način prema ljudima koji imaju teškoće. Ako porodice doseljenika ne dobijaju brzu podršku i pomoć, smatram da nam predstoje socijalni problemi.

*Mihael Leher je pravnik i predsedavajući nemačkog Udruženja za javnu i privatnu socijalnu zaštitu. Ova organizacija okuplja predstavnike nemačkih opština, pokrajina, organizacija za humanitarnu pomoć, naučnike i pravnike

Autor: Andrea Grunau / Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon