1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Vašingtonski korak protiv bojevih glava

Čak 48 predsednika vlada i država nalazi se trenutno u Vašingtonu kako bi raspravljali o atomskom oružju. Domaćin Barak Obama pokušava da nagovori svet na borbu protiv nuklearnog terorizma.

Potpis na START II Obame i Medvedeva bio prvi korak

Potpis na START II Obame i Medvedeva bio prvi korak

Procenjuje se kako širom sveta ima oko 1.600 tona visoko obogaćenog uranijuma. Uz to još i oko 500 tona plutonijuma. Već samo nekoliko grama je dovoljno za teroristički napad, čije bi posledice bile mnogo pogubnije od onih nakon napada na podzemnu železnicu u Londonu ili napada na Kule bliznakinje. Na hiljade ljudi bi bilo mrtvo ili ozračeno, a mesto napada još bar deset godina radioaktivno.

Obama je uoči ovog sastanka vrlo direktno upozorio na opasnost ukoliko se nuklearnog oružja dokopaju teroristi. „Kad bi do takve eksplozije ikad došlo u Njujorku, Londonu ili Johanesburgu, posledice po ekonomiju, politiku i bezbednost bile bi nesagledive.“

Sovjetsko atomsko oružje na crnom tržištu

Infografik Die Atomwaffenarsenale der Welt serbisch

Od raspada Sovjetskog Saveza početkom 1990. svako malo se čulo o slučajevima krijumčarenja atomskog oružja. Rusija ima najveći broj atomskih glava u svetu (pogledati grafiku). Kad je nakon okončanja trke u naoružanju razmontirano na hiljade komada sovjetskog atomskog oružja, mnogi delovi su jednostavno nestali. Jedan bivši sovjetski savetnik za bezbednost tvrdi kako nedostaje oko 250 komada oružja. Čak su nestale i neke „kofer-autobombe“.

Od onda svetom kruži mnogo više radioaktivnog materijala. UN-ova Agencija za atomsku energiju je između 1993. i 2008. zabeležila 1.562 slučaja u kojima je ukraden ili „nestao“ radioaktivni materijal. Broj slučajeva o kojima se ne zna verovatno je znatno veći.

Osim toga, atomska postrojenja i prostori za skladištenje radioaktivnih materijala su u mnogim zemljama, a pre svega u bivšem SSSR-u, slabo čuvana. Tako lopovi mogu lako doći do radioaktivnih materijala. „Taj materijal je lako krijumčariti i teško otkriti“, kaže Metju Bun, profesor s Harvardskog univerziteta.

Pod vremenskim pritiskom

Potpisivanje Sporazuma u Pragu

Potpisivanje Sporazuma u Pragu

Upravo zbog toga Obama vrši pritisak. On želi da razradi konkretne planove o tome kako zaštititi nuklearni materijal, tako da ne dođe u pogrešne ruke. Obamin cilj: u sledeće četiri godine ne samo da treba bolje zaštititi atomska postrojenja i skladišta, već početi i aktivniju borbu sa krijumčarima ovakvog oružja. Američki predsednik sada pokušava da uveri svet koliko je stanje ozbiljno.

Uz zvanične atomske sile: Veliku Britaniju, Rusiju, Kinu i Francusku koje su potpisale Sporazum o zabrani širenja nuklearnog oružja, na sastanak su pozvane i zemlje koje su i same uz pomoć krijumčarenja atomskog oružja dospele na naslovnice novina. Na primer Nigerija, Saudijska Arabija, Brazil ili Filipini. Za pregovaračkim stolom sede i dva ljuta neprijatelja i nuklearne sile Indija i Pakistan, koje nisu potpisale Sporazum o zabrani.

Atomske bombe po želji

NO FLASH Atomwaffen Waffen in falschen Händen Rakete Bombe Krieg Terror NO FLASH

Pakistan predstavlja poseban problem za diplomate. Tamo su ekstremne islamske grupacije vrlo snažne. Otac pakistanskog atomskog programa Abdul Kader Kan je navodno Iranu, Libiji i Severnoj Koreji prodao važne informacije o izgradnji atomske bombe.

Jedno je sigurno: planove o izgradnji atomske bombe zemlje prodaju jedna drugoj i tako zarađuju milijarde. Tako npr. Saudijska Arabija nije atomska sila, ali može da se u svakom trenutku osloni na Pakistan. Pakistan je pak svoje informacije dobio iz Holandije, u kojoj je Kader Kan kao mladić radio u jednom atomskom postrojenju. Stručnjaci ipak pretpostavljaju da su izgledi da teroristi već negde grade atomsku bombu mali. Ali u stanju su da u bilo kom trenutku kupe takvo nešto – i još mogu da biraju i veličinu.

U Vašington nisu pozvane Severna Koreja i Iran, zemlje koje obe odbijaju međunarodnu kontrolu i saradnju. Na Obamin poziv nije se odazvao samo izraelski premijer Benjamin Netanjahu. Odnosi između SAD-a i Izraela trenutno su napeti. Osim toga, Netanjahu se boji da bi islamske zemlje na ovom sastanku mogle da vrše pritisak na njega. Jer, Izrael, koji je praktično već atomska sila, i danas odbija kontrolu svog naoružanja.

Autorka: Ana Kun-Ozius / Snježana Kobešćak

Odg. urednik: Nemanja Rujević



  • Datum 12.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/MtaI
  • Datum 12.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/MtaI