Važno je vežbati mozak

Stariji ljudi su uglavnom nespremni da još jednom počnu nešto novo. Iza toga se krije zanimljiv psihički mehanizam. Do početka dvadesete godine raste spremnost za nova iskustva. Zatim fascinacija ka novom kontinuirano opada, nezavisno od toga da li čovek živi u Šangaju ili u Ludvigshafenu.

Otkrivanje novog Univerzuma

Psiholog Rajner Riman sa Univerziteta Bilefeld pretpostavlja da su u pozadini različiti biografski izazovi. Ljudi se moraju uključiti u društvo, pronaći posao i osnovati porodicu. Kasnije kao roditeljima, ili bakama i dekama, važnije su vrline poput postojanosti. Hrabrost da se pokuša nešto drugo postaje sve manja, što je šteta, jer onaj ko se prepusti unutrašnjem konformizmu propušta šansu da se i dalje razvija i mogućnost da život preusmeri u drugom pravcu.

Proces učenja i posle šezdesete

Gabrijela Haberman predstavlja dobar primer. Za nju je do pre nekoliko nedelja internet bio daleka planeta. Ova 63-godišnja žena je upisala dvomesečni kurs, a već posle dve nedelje za nju se otvorio novi svet.

Nikada nije kasno naučiti nešto novo, ni u poznim godinama, tvrde naučnici koji istražuju ljudski mozak. Mozak je u stanju da uči do kraja života.To se odnosi i na telo. Čak i ljudi u dubokoj starosti treningom mogu povećati mišićnu masu, kaže profesor Klaus Bes sa Instituta za Sport i nauku o sportu Univerziteta Karlsrue.

Žongliranje je dobro za razvoj mozga

Naučnici su pozvali 44 osobe između 50 i 67 godina starosti da učestvuju u eksperimentu koji je podrazumevao učenje žongliranja sa loptom. Posle tromesečnog treninga uz pomoć tomografije uočeno je uvećanje odredjene oblasti mozga. Struktura organa za razmišljanje, dakle, može se razvijati i menjati i u poznijim godinama. Profesor Maj kaže: upravo za starije ljude je veoma važno prihvatanje novih izazova i učenje nečeg novog.