Vašington - Brisel- Beograd- Priština

Prištinska strana želi da očuva jedinstvo Kosova.

Srbija želi da očuva jedinstvo svoje teritorije.

Brisel želi da očuva jedinstvo Evropke unije.

Rusija je spremna da razgovara u okviru Kontakt grupe .

A SAD ne podržavaju jednostrno proglašnje nezavnsnosti – može se zaključitii polse jučeršanjih razgovora visoke delegacije kosovskih politicara u Vašingtonu.

VAŠINGTON

Americka drzavna sekretarka, Kondoliza Rajs, porucila je kosovskoj pregovarackoj grupi, da ne proglase jednostranu nezavisnost Kosova. Time se jos jednom otvaraju vrata za pregovore i mogucnost kompromisa sa Srbijom. Bio je to i odgovor Vasingtona na inicijativu premijera Agima Cekua, da se nezavisnost Kosova proglasi na Dan zastave, 28 novembra. U izjavi za kosovske medije, predsednik Fatmir Sejdiu bio je protiv odredjivanja rokova. "Nismo razgovarali o datumima. Za nas je vazno da se svi zajedno angazujemo, kako bi ovaj proces zavrsili sto je pre moguce i kako bi Kosovo pripremili za period tranzicije. Mnogo toga sto je bilo predvidjeno za period posle proglasenja nezavisnosti, mi smo vec pripremili. Mnogo toga je uradjeno oko novog ustava Kosova, oko buducih simbola i oko novih izbora", kaze Sejdiu koji podvlaci da je stav SAD po pitanju buducnost Kosova ostao isti, a to je podrska nezavisnosti Kosova."Stav Amerike je ostao dosledan posto je ona podrzala, podrzava i podrzace kosovski narod. Pre godinu dana nam je u grubim crtama receno kako ce proces da se odvija. Dok su ovoga puta bili jos odredjeniji i podrzali proces koji vodi ka nezavisnosti Kosova, sto ce doprineti i stabilnosti regiona".

Sejdiu i ostali clanovi pregovaracke grupe kazu da oni nisu protiv novih pregovora sa predstavnicima Srbije. Ali su Amerikancima izneli i konkretna ocekivanja."Trazili smo da se vrlo jasno odredi format pregovora i uloga Kontakt grupe. Zatrazili smo takodje da epilog ovih 120 dana pregovora bude vrlo jasan, a to je nezavisnost Kosova. U tome imamo podrsku SAD i glavnih evropskih zemalja", kaze predsednik Sejdiu, koji tvrdi da oni imaju svoje osnovne principe od kojih u pregovorima nece odustati. "Nema pregovora o nezavisnosti Kosova, posto je to nesto o cemu se ne moze pregovarati. Necemo pregovarati o teritorijalnom integritetu Kosova. A nas osnovni stav je takodje da se ne moze opet pregovarati ni o predlogu Martija Ahtisarija. Taj dokument daje jasnu viziju buducnosti Kosova. Iako smo napravili velike ustupke, mi smo ga prihvatili. Za nas je vazno da se u daljem procesu jasno stavimo do znanja ono na cemu cemo raditi kao nezavisna drzava, ukljucujuci i snazne garancije za nacionalne manjine."

BRISEL

U Brisleu je Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana istovremno saopštio da novi pregovori Beograda i Prištine o statusu Kosova nece biti vremenski neograniceni i da ce u avgustu poceti diplomatsko posredovanje "trojke" EU, SAD I Rusije "za približavanje stavova" dve strane. "A onda cemo videti kako ih dovesti i za pregovaracki sto", rekao je Solana na zasedanju šefova diplomatija EU.On je precizirao da "svi imamo na umu rok od 120 dana", kako je to bilo predloženo u nacrtu rezolucije u Savetu bezbednosti UN, mada to sad nema i formalnu snagu.Takav stav je izneo i francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner koji je izjavio da bi "trojka" Evropske unije, SAD i Rusije, ako se s tim saglase i Vašington i Moskva, trebalo da pokrene krajem avgusta pregovore o Kosovu.Cilj pregovora mora biti da se "približe dva ekstremna stava" - srpske i albanske strane i da se izbegne jednostrano proglašenje nezavisnosti pokrajine.

Ako posle 120 ili više dana pregovora ne bude rešenja, alternativa je da se vrati na "prvobitni" plan Martija Ahtisarija, dodao je Kušner, naglasivši da Evropska unija mora u posredovanju u novim pregovorima odigrati kljucnu ulogu i ocuvati svoje jedinstvo.Italijanski ministar Masimo d'Alema je izjavio da "i kosovski Albanci i Srbi moraju shvatiti da bez Evropske unije nemaju prave buducnosti".

"Ko ce", zapitao je D'Alema, "kosovskim Albancima dati tri milijarde evra i držati vojnike da bi oni tamo opstali?" A Srbiji od dobre saradnje s Evropskom unijom "zavisi njena evropska buducnost", zakljucio je šef italijanske diplomatije. Nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer je rekao."Mi ne preuzimamo tek sada odgvornost na zapadnom Balkanu I na kosovu – mi to činimo već godinama. I zbog toga ne možemo da se isključimo iz procesa rešavanja stausa Kosova."

Evropskom komesaru Oliju Renu je postavljeno pitanje kakav "privlacan zalog" ce predociti Evropska unija srpskoj da bi se postigla veca "kooperativnost Beograda".Ren odgovor je glasio da sa Srbijom odlicno teku pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, da se paraf na sporazum može ocekivati septembru ili oktobru.

On je predocio da ce Evropska komisija "požurivati" Savet ministara EU da, ukoliko Beograd ispuni i uslov pune saradnje s Haškim sudom, sporazum bude i potpisan u što kracem roku.S tim u vezi Štajnmejr je izjavio:“Naša uloga bi mogla da da bude da Srbiji jasno damo do znajja da nije samo najveća I najvažnija zemlja na Balkanu nego da je u svakom slučaju nudmo evropsku perspekivu, onako kako smo to pondili zapadnom Balkanu.”

BEOGRAD

Skupština Srbije raspravljace danas popodne o vladinom Predlogu rezolucije o Kosovu i Metohiji, kao i o izveštaju državnog pregovarackog tima. U Predlogu se navodi da je Kosovo i Metohija neodvojivi deo Srbije na osnovu važecih i opšteobavezujucih ustavnih i medunarodnopravnih dokumenata.Srbija je spremna da pocne novu fazu pregovora oko pronalaženja najpovoljnijeg rešenja za Kosovo i Metohiju imajuci u vidu svoje temeljne državne interese, legitimne interese albanske nacionalne manjine u Pokrajini, opšte interese osiguranja regionalne stabilnosti, kao i perspektivu mirne i prosperitetne buducnosti svih svojih gradana.Novi pregovori mogu se voditi samo u okviru postojece Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i na osnovu jasnog mandata Ujedinjenih nacija, navodi se u predlogu.

Recimo na kraju da je Predstavnik Rusije u Kontakt grupi Aleksandar Bocan Harcenko potvrdio je da ce u sredu, 25. jula, ucestvovati u radu Kontakt grupe u Becu. Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Moskva spremna na aktivan rad u okviru Kontakt grupe sa ciljem da se nade realno rešenje za kosovski problem.

Šefovi diplomatija EU su se inače juče u Briselu saglasili da bi posrednici Kontakt grupe mogli i "putujucom diplomatijom" da kontaktiraju srpsku i albansku stranu, a kruži i zamisao da delegacije Beograda i Prištine dodu na "posredne" pregovore u Bec ili Brisel.