Uzroci i posledice kape sa slovom „U“

Jednostavna kapa crna kao ugalj ne bi bila vredna pomena da s prednje strane nema prišiveno „U“ i da to „U“ u Hrvatskoj ne znači sve što znači. Čak ni o takvoj kapi ne bi se mnogo raspravljalo da pre dvadesetak godina nije stajala na glavi Zlatka Hasanbegovića, tada mlađanog zagrebačkog studenta istorije, a danas hrvatskog ministra kulture. Prizor ovekovečen fotografijom objavljen je devedesetih u opskurnom glasilu „Nezavisna Država Hrvatska“ gde je Hasanbegović u nekoliko pamfletnih članaka ustaše nazivao herojima, mučenicima i šehidima.

Skandal ili preterivanje?

Za levo-liberalni deo hrvatske javnosti je ministar Hasanbegović i pre otkrivanja ove epizode važio za istoričara koji naginje relativizaciji ustaških zločina i antifašističkog nasleđa socijalističke Jugoslavije te samim tim i Hrvatske. Njegovo imenovanje na mesto ministra tumačilo se kao signal da je konzervativni HDZ i na polju kulture krenuo u konačni obračun s onima koji nisu propisno nacionalno osvešćeni. „Hasanbegović je naprosto poruka“, kaže istoričar i kolumnista Dragan Markovina u razgovoru za DW. „On je imenovan na tu funkciju isključivo zato što se znalo kakvi su njegovi stavovi. HDZ pokušava da do kraja razgradi bilo kakvo pozitivno vrednovanje socijalističkog razdoblja. U tom smislu žele jednobrazno mišljenje u kulturi, intelektualnom i javnom radu.“

Sam Hasanbegović je najpre tvrdio da je objavljena fotografija fotomontaža, ali je već u sledećem obraćanju javnosti odustao od takve verzije. Umesto toga je optužio svoje kritičare: „Koristiti selektivno potpuno periferne izjave izvađene iz konteksta pre više od 20 godina, iz mog mladalačkog i studentskog razdoblja, predstavlja najobičniju političku manipulaciju“, rekao je Hasanbegović. Dodao je da vlada i stranka kojima pripada, kao i on lično, stoje na temeljima demokratije i antifašizma.

Malo je reći da kritičari ovakvo objašnjenje smatraju jeftinim pokušajem da se stvar zataška. Brojni intelektualci govore o tendencijama sličnim onima u Poljskoj, o jurišu u prošlost, o građanskom ratu ideologija. Sve su to preterivanja, smatra Ivo Banac, bivši političar i profesor istorije na američkom Jejlu. „U Hrvatskoj imate jedan organizovani lobi koji želi da makne ministra iz Vlade i nema toga što bi on mogao da učini da ih zadovolji. Ovo naravno nema nikakve veze s njegovim stavovima od pre 20 godina, nego s činjenicom da se pokušava destabilizacija Vlade, da se provociraju sukobi unutar vladajuće koalicije i novi izbori na kojima bi se SDP vratio na vlast“, kaže Banac za DW.

Borba za medije

Teza koju zastupa Banac raširena je među konzervativnim analitičarima. Prema njoj je bivša socijaldemokratska vlada uvela finansiranje takozvanih neprofitnih medija i tako stvorila hordu kritičara HDZ-a. Bančeva teorija dalje kaže da se ta medijska i intelektualna scena sada obrušava na Hasanbegovića upravo jer je najavio ukidanje subvencija za neprofitne medije. „Neprofitni mediji u 95 odsto slučajeva predstavljaju krajnju vanparlamentarnu levicu, koja je između ostalog kritikovala i sam SDP. Ali finansiranjem te grupe je SDP sebi proširio prostor delovanja na levici i usmerio tu grupaciju ka napadima na ondašnju opoziciju, a današnju vlast.“

Dragan Markovina, koji i sam piše za jedan neprofitni portal, tu je sasvim drugačijeg gledišta. „U pitanju su ljudi koji su ostajući bez posla pokretali male neprofitne portale i pisali odlične stvari koje dobar deo masovnih medija nije mogao. Kao takvi su strahovito nervirali klerikalnu i nacionalističku desnicu.“ Markovina dodaje da ukidanje finansiranja neće predstavljati nikakvu značajnu uštedu za budžet Hrvatske. Uostalom, radi se o ukupno 300.000 evra godišnje, dok istovremeno masovni komercijalni mediji iz budžeta dobijaju čitavih 16 miliona evra.

Pikantna je igra slučaja da je spornu fotografiju ministra otkrio i objavio nedeljnik Novosti koji izdaje Srpsko nacionalno veće u Hrvatskoj. Brzo se onda povela hajka protiv tih novina i njihovog izdavača Milorada Pupovca, koji se u pismu predsednici Kolindi Grabar-Kitarović požalio na sve jači govor mržnje kojem su izložene nacionalne, političke i druge manjine u Hrvatskoj. Dobio je odgovor predsednice u kojem se ona od takvih izliva mržnje elegantno ograđuje, ali i ukazuje da nedeljnik Novosti vređa nacionalna osećanja Hrvata.

„Novostima se već nekoliko puta zamera što se bave temama od većinskog interesa, što se dakle ponašaju kao ravnopravni medij u Republici Hrvatskoj, umesto da funkcionišu onako kako nacionalisti misle da treba da funkcioniše manjinski medij“, kaže Dragan Markovina. „Činjenica je da Novosti jesu nedeljnik Srpskog nacionalnog veća, ali je isto tako činjenica da su dobar deo autora pa i sam glavni urednik etnički Hrvati – ako je to uopšte bitno – i ljudi koji su vrhunski novinari. Onda ne treba da čudi da su se ponašali novinarski.“

Ivo Banac – ranije i sam ubeđeni levičar – s druge strane ukazuje na ono što naziva „sistematskim tendencijama“ u pomenutom nedeljniku: „Pogledajte recimo poslednjih tridesetak brojeva. Videćete jasnu, na prvi pogled antifašističku crtu, a zapravo je reč o rehabilitaciji bivšeg režima. Zatim na širem međunarodnom planu imate zagovaranje krajnjih levih opcija, koje su protivparlamentarne i idu ka revolucionarnom prevratu. Među sagovornicima Novosti imate neke od najpoznatijih levih ekstremista u Evropi. Ja sam protiv etiketiranja, ali sam zato da se otvoreno govori o fenomenima koji su realni.“

Reforme u zapećku

Tako aktuelna debata u Hrvatskoj ide u svim pravcima: raspravlja se o ustašama, partizanima i četnicima, domoljubima, braniteljima i petoj koloni, medijskim slobodama, umetnosti i satiri. Ali je u pozadini uvek i partijska politika. Jedno od objašnjenja nudi ishod novembarskih izbora kojima je praktično prvi put od nezavisnosti Hrvatske slomljen de facto dvopartijski sistem. Kao odlučujući tas na vagi tako se između SDP-a i HDZ-a ugnezdio Most, šarena lista uglavnom popularnih lokalnih političara. Posle mukotrpnih pregovora, HDZ je uspeo da privoli Most na desnu stranu i to obećanjem da će vlada biti više ekspertska, a manje partijska.

Rešenje bi trebalo da se zove Tihomir Orešković. Bilo je nešto banalne šale na račun njegovog nesigurnog baratanja hrvatskim jezikom, no novom premijeru niko ne može da porekne stručnost. Uprkos tome, Markovina veruje da u ovoj vladi ništa od ekspertske ili reformske politike neće biti. „U ovdašnjoj partijskoj politici se premijer mora osećati kao padobranac koji je pao s Marsa“, kaže ovaj istoričar. Oreškovića naziva „smokvinim listom“ koji treba da preruši vladu u ekspertsku. Ali, dodaje Markovina, glavni problem je što šef HDZ-a Tomislav Karamarko „sa svojom političkom imaginacijom ne može videti dalje od obračuna s utvarama jugokomunizma“.

Kad smo već kod obračuna, Zlatko Hasanbegović je drugi sporni ministar. Prvi, ministar branitelja Mijo Crnoja, već je morao da podnese ostavku zbog čega je po društvenim mrežama podrugljivo prozvan šestodnevnim ministrom. Doduše, nije Crnoja otišao zbog predloga da se uvede registar „izdajnika nacionalnih interesa“ nego zbog navodno mutnih poslova s kreditima i zemljištem koje su otkrili mediji. Plejadi originalnih istupa pridružio se i ministar nauke i obrazovanja Predrag Šustar iskazom da je „najverovatnije“ Bog stvorio svet.

Ivo Banac upozorava da su ideološki sukobi, ma koliko žestoki, u centru interesa „pojedinih interesnih grupa“, ali da bi, što se ukupnog društva tiče, trebalo da ostanu na marginama. „Vlada mora potisnuti sve te priče i koncentrisati se na ekonomsku reformu. To se do sada nije dogodilo. Oni imaju ne više od tri do četiri meseca da urade nešto što bi radikalno promenilo klimu. Ako se to ne dogodi brzo, moglo bi da dođe do krize vlade i eventualno vanrednih izbora.“