1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Uzaludna potraga za katarzom

Proces suđenja Mladiću mogao bi da ima negativan uticaj na situaciju u BiH, poručeno je iz Međunarodne krizne grupe. Istovremeno, lideri BiH se pozivaju da sa načelnih dogovora pređu na konkretnu implementaciju reformi.

„Bojim se da će suđenje Ratku Mladiću imati blago negativan uticaj na Bosnu i Hercegovinu“, izjavio je za DW direktor za Balkan u MKG, Marko Prelec. Prelec ne očekuje da će ovo suđenje doneti neka nova otkrića. Prema njegovim rečima ta „tužna i tragična priča“ je već poznata i sada je uzalud tražiti neku vrstu katarze:

„Ono što možemo videti jeste, nažalost, ponašanje samog Mladića koji pokazuje omalovažavanje čak i prezir prema žrtvama. On, prema mom mišljenju, nastoji da provocira, a to je zadnja stvar koja je u BiH potrebna u ovom trenutku.“

U BiH „zapinje“ oko implementacije dogovora

Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland poručio vlastima BiH da naredni opšti izbori u toj zemlji neće biti priznati ukoliko se ne sprovede presuda Evropskog suda u predmetu „Sejdić i Finci protiv BiH“

Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland poručio vlastima BiH da naredni opšti izbori u toj zemlji neće biti priznati ukoliko se ne sprovede presuda Evropskog suda u predmetu „Sejdić i Finci protiv BiH“

Osvrćući se na trenutnu situaciju u Bosni i Hercegovini, direktor za Balkan u Međunarodnoj kriznoj grupi kaže da bi voleo da može da se pridruži nadi Valentina Incka, koju je visoki predstavnik u utorak (15.5.) izneo pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, da bi 2012. mogla biti presudna godina za BiH u procesu evroatlanskih integracija. Prelec za DW kaže da je on manji optimista od visokog predstavnika:

„Vide se novi momenti u odnosima između stranačkih lidera. Napokon se krenulo u ozbiljne razgovore o suštinskim, strukturalnim pitanjima BiH: o tome koje su uloge konstitutivnih naroda, šta je BiH, kakav je status manjina. Međutim, ne čini mi se da je taj proces sazreo, i biće potrebno mnogo više vremena da bi se videli rezultati“.

U MKG se upozorava, na kako se navodi, „tužnu priču u BiH“, gde je lako postići načelni dogovor, ali se kasnije „zapne“ oko implementacija. Kao primer, navodi se ispunjavanje uslova za aktiviranje Akcionog plana za članstvo (MAP) BiH u NATO. Tako, iako se mogu čuti neka očekivanja da bi MAP za BiH moglo biti „odmrznut“ na predstojećem samitu NATO u Čikagu, u MKG upozoravaju da bi BiH mogla propustiti i ovu priliku jer ništa nije urađeno oko implementacije dogovorenog o uknjižbi vojne imovine.

Potreba za temeljnim i dugotrajnim rešenjima

Takođe, u Bosni i Hercegovini za sada postoji samo dogovor da će se naći rešenje za slučaj „Sejdić-Finci“, što Evropa postavlja kao neophodna preduslov za dalji napredak zemlje na putu evrointegracija. Tokom svoje prošlonedeljne posete Sarajevu, generalni sekretar Saveta Evrope, Torbjorn Jagland, upozorio je na rokove rekavši da ni Savet Evrope ni Evropska unija neće priznati sledeće parlamentarne izbore u BiH, ukoliko se budu održali po važećem, diskriminatornom ustavu.

U Međunarodnoj kriznoj grupi kažu da takve izjave, ma koliko dobronamerne bile, stvaraju samo atmosferu pritisaka koja će kao rešenje izroditi puku formalnost, a neće poboljšati stvarne pozicije manjina:

„Tužno je što se Savet Evrope ovako stavio u službu nazadovanja bosansko-hercegovačkog ustavnog uređenja. U zemlji je potreban temeljan proces nalaženja dugotrajnog rešenja, ne samo za slučaj ’Sejdić-Finci’, već i za pitanje statusa konstitutivnih naroda i vrste demokratije u Bosni i Hercegovini u ovom trenutku“, zaključuje Marko Prelec u razgovoru za DW.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković