Uz pomoć premijera do predsednika

Bugari su izabrali liberalnog, proevropskog predsednika. To je svakako dobro. Međutim, izbor Rosena Plevnelijeva takođe znači da je u Bugarskoj sva vlast u rukama jedne stranke „Građani za evropski razvoj Bugarske“ (GERB).

Predsednički izbori su ionako bili skrojeni po meri već vrlo popularnog premijera Borisova, a ne potpuno nepoznatog Plevnelijeva koji je dve godine, do nedavno, bio ministar za regionalni razvoj. Nije slučajnost da se u Bugarskoj govori o modelu Putin-Medvedev. Samo, za razliku od Moskve, premijer u Sofiji je politički mnogo jači od predsednika koji ima više reprezentativne dužnosti.

Prozapadna politika

Plevnelijev je tokom kampanje morao da izbegne konkretne teme i da se okrene više opštim mestima: Infrastruktura mora biti brže izgrađena, mora se smanjiti energetska zavisnost od Rusije i mora se voditi prozapadna politika – to su bile njegove ključne poruke.

Međutim, u vezi sa jednom vrlo kontroverznom temom njegov stav je bio jasan: Bivši saradnici komunističke državne bezbednosti, koji se još uvek nalaze na visokim diplomatskim funkcijama, treba da odu i stvore prostor za neopterećene diplomate.

U vezi sa trenutnom ekonomskom i političkom situacijom u Bugarskoj Plevnelijev nije mogao i nije hteo da obeća ništa značajno. Bugarska je doduše finansijski stabilna zemlja, ali su Bugari najsiromašniji građani EU. Zdravstvena zaštita i obrazovanje su u katastrofalnom stanju, zbog starosne strukture stanovništva penzijski fond će uskoro da pukne, mržnja protiv romske manjine nezaustavljivo raste. Imajući sve to u vidu, teško je shvatljiva ova indirektna potvrda vlade na izborima. Jedino objašnjenje je popularnost premijera Bojka Borisova.

Komentar: Aleksandar Andrejev
Odgovorni urednik: Ivan Đerković