Utoja, dve godine od masakra | Evropa | DW | 22.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Utoja, dve godine od masakra

Tačno dve godine nakon masakra na norveškom ostrvu Utoja, stotine volontera žele da ponovo izgrade letnji kamp Radničke omladine. Veruju da je to najbolji odgovor Andersu Beringu Brejviku i njegovim istomišljenicima.

default

Utoja

22. jula 2011. oko 14 sati na hiljadu elektronskih adresa stigao je obimni manifest izvesnog Andersa Beringa Brejvika, čoveka koji će nekoliko sati kasnije biti poznat u celom svetu. Suludim argumentima, tu je objašnjena strašna mržnja prema strancima, posebno prema muslimanima. Istog dana u 15:30 improvizovana bomba usmrtila je osam osoba u centru Osla, nedaleko od kabineta norveškog premijera Jensa Stoltenberga.

Nažalost, to je bio samo uvod u krvavi pir koji je Brejvik izveo na ostrvcu Utoja, nadomak Osla. Tamo je preko 600 pripadnika podmlatka vladajuće Radničke partije prisustvovalo tradicionalnom okupljanju, kada ih je plavokosi čovek u policijskoj uniformi pozvao da se okupe oko njega – tvrdio je da je poslat kao pojačanje nakon bombaškog napada u gradu. Taj čovek bio je upravo Brejvik, koji je iz dve puške oko 90 minuta pucao u decu – do dolaska policije, usmrtio je 69 osoba.

Portreti preživelih, fotograf Andrea Gjestvang

Portreti preživelih, fotograf Andrea Gjestvang

Ostrvo danas

Trava na livadi je sveže pokošena, glavna zgrada okrečena – stotine dobrovoljaca pripremale su ostrvce za obeležavanje druge godišnjice masakra. Posmatraču sa mora ili kopna Utoja nikada ne bi zapala za oko, jer u zemlji fjordova takvih ostrva ima mnogo. Ali Utoja je već 63 godine više od običnog ostrva – to je srce norveške socijaldemokratije. Još 1950. je ostrvo poklonjeno omladini Radničke partije i od tada se na njemu održavaju letnji kampovi. Posećivali su ih redovno lideri ove partije, Stoltenberg, a pre njega Torbjorn Jagland i drugi. Da ste pre samo tri godine nekog pitali o Utoji, rekao bi Vam da je to raj na zemlji, mesto druženja i bezbrige.

Recimo Tove Lize Granli – ona je bila omladinka 1982. i Utoju pamti kao idilično mesto. Međutim, 2011. je tamo bio njen sin Jo, koji će tu posetu zapamtiti kao pakao. Jo je preživeo pukom srećom – sa još 46 mladića i devojaka sakrio se u učionicu. Neki su odabrali malu kafeteriju kao sklonište – a slučaj je hteo da razulareni ubica kroči upravo u kafeteriju, a ne u učionicu. Tove Lize i njen sin Jo smogli su snage da se vrate na Utoju i pomognu u radovima.

Ni danas ne može da zaspi, bez psa u blizini

Ni danas ne može da zaspi, bez psa u blizini

Jer tokom obeležavanja druge godišnjice tragedije, Utoja je otvorena za porodice žrtava i preživelih, kako bi još jednom ožalili one koji se nisu vratili sa letnjeg kampa 2011. Prema jednoj studiji, čak 40 odsto preživelih pati od anksioznosti ili depresije. Vlada je obezbedila 23 miliona evra kako bi opštine finansirale medicinske tretmane za njih. Ragnhild Kaski sa severa Norveške zahvalna je zbog te pomoći. Ona je prevazišla svoje strahove uz pomoć psihijatra. „Ostatak mog života biće obeležen Utojom“, rekla je ona za radio NRK. „Ipak, život mora da ide dalje.“

Odgovor na teror

I Radnička omladina želi da gleda u budućnost – plan je da se Utoja ponovo izgradi. Biće srušene kafeterija i druge zgrade koje sećaju na krvavi pir jednog radikalnog desničara i islamofoba. Onda će biti izgrađeni novi objekti, glavna zgrada sa salama za sastanke, kantinom, kuhinjom i zvonikom, a planiran je i spomenik žrtvama. Mlade socijaldemokrate veruju da je gradnja najbolji odgovor na teror. Sledeće generacije doći će na drugačiju Utoju, koja će, nadaju se, zadržati i tradiciju i sećanje na žrtve. Za obnovu ostrva pokrenut je fond (http://utoya.no/) kojem svako može da doprinese.

Portreti preživelih, fotograf Andrea Gjestvang

Portreti preživelih, fotograf Andrea Gjestvang

Prvo okupljanje nakon onog tragičnog već je održano početkom meseca – doduše ne na Utoji, nego u obližnjem Gulsrundu. Za razliku od svih prethodnih letnjih kampova radničke omladine, ovaj je, razumljivo, obezbeđivao veliki broj policajaca. Preživeli sa Utoje su se pojavili u velikom broju. Zapravo, Brejvik nije preplašio norvešku omladinu koju je označio kao simbol multikulturalnog društva kojeg se grozio. Danas omladina Radničke partije ima 13.000 članova, čak 3.400 više nego pre masakra.

Uprkos tome, ideji socijaldemokratije preti poraz na izborima zakazanim za jesen. Kako sada stvari stoje, Radnička partija mogla bi da izgubi izbore od desnih populista, okupljenih u Naprednoj stranci. Za preživele i porodice žrtava sa Utoje to bi bilo posebno gorko – jer upravo je omladini Napredne stranke pripadao Anders Bering Brejvik od 1997. do 2007. godine.

Autor: Patrik Genzing (ard) / Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Jakov Leon