Uticaj Srbije na situaciju u BiH

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić stigao je u Bosnu i Hercegovinu, dan nakon što je, bez konkretnih rezultata, okončan drugi krug butmirskog procesa. Uoči posete izjavio je da će „glavna poruka Srbije i u Sarajevu i u Banjaluci biti da Srbija podržava dijalog koji će biti okončan kompromisom“.

Jeremić je naglasio da Srbija želi „najbolje moguće odnose sa BiH“ i dodao da je stabilnost u BiH od presudnog značaja za mir i stabilnost u celom regionu. Srbija ima interes da se u Bosni pronađe kompromis koji će „omogućiti efikasnije funkcioniranje BiH i ubrzanje procesa evropskih integracija“, rekao je Jeremić.

Međutim, tokom Jeremićevog susreta sa članom Predsedništva BiH Harisom Silajdžićem danas nije bilo reči o butmirskom procesu. U Silajdžićevom kabinetu nam je rečeno da je butmirski proces unutrašnja stvar BiH, te da nema potrebe da zvaničnici BiH o tome razgovaraju sa predsednicima susednih država.

Ako može sa Turskom, zašto ne sa susedima?

Drugačije mišljenje ima potpredsednik HDZ-a 1990 Martin Raguž:

„Ako gospodin Silajdžić razgovara sa turskim predsednikom i ministrom spoljnih poslova Turske, što je legitimno pravo koje ne osporavam već podržavam, isto tako ne vidim razloga zašto o tome ne bi razgovarao sa ministrima susednih zemalja koje su ključni akteri Dejtonskog sporazuma.“

Koordinator beogradskog Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da se zvanični Beograd trenutno nalazi u teškoj poziciji, jer je do sada koristio beneficije specijalnih odnosa sa Republikom Srpskom, što mu omogućava Dejton, a sada se našao u situaciji mogućeg uvlačenja u butmirski proces iako zvaničnici Srbije, kako ističe, „ne priželjkuju učešće u neposrednim razgovorima o ustavu BiH“:

„Beograd priznaje teritorijalni integritet BiH, ali i podržava dejtonski aranžman, odnosno postojanje entiteta Republike Srpske. Na tom načelnom nivou, Srbija se drži principa u odnosu prema BiH.“

Kompenzacija za Kosovo

„Međutim, problem nastaje unutar srpskih političkih zbivanja. Iz sopstvenih potreba, vladajuća Demokratska stranka gajila je izuzetno tesne odnose samo sa premijerom RS Miloradom Dodikom, a ne i sa drugim partijama u RS, što je Srbiju dovelo u poziciju disbalansa. Srbija nema podjednak odnos, odnosno veze sa svim srpskim političarima u RS“, kaže Janjić.

Beograd ipak gleda BiH i RS u širem kontekstu sopstvenih interesa, a oni su pre svega fokusirani na Kosovo, ističe Janjić:

„Otud nekad i podrška RS da blokira dogovor, kao što je bilo blokiranje priznanja Kosova. Negde u podtekstu jednog dela srpske političke javnosti, pa i zvaničnika, postoji ta ideja o nepravednosti sadašnjeg kosovskog rešenja i nekoj vrsti mogućih kompenzacija. Kompenzacije bi u suštini bile, ili održanje Republike Srpske u jednoj vrsti konfederalne veze sa Federacijom BiH, ili samostalnost Republike Srpske.“

Srbija je garant Dejtona onoliko koliko je bila umešana u rat

Analitičar sarajevskog Alumni centra za interdisciplinarne postdiplomske studije (ACIPS) Reuf Bajrović kaže da su odnosi između dveju zemalja veoma osetljivi, te da političari moraju biti obazrivi pri javnom iznošenju stavova, uključujući one koji se odnose na garancije Dejtonskog sporazuma:

„Priča da je Srbija garant dejtonskog sporazuma nije istinita jer je Srbija potpisnik vojnog dela Dejtonskog sporazuma zbog činjenice da je bila umešana u rat u BiH.“

Bajrović takođe naglašava da bi Srbija, umesto negovanja specijalnih odnosa sa samo jednim bosanskohercegovačkim entitetom, više pažnje trebalo da posveti uspostavljanju dobrosusedskih odnosa sa državom BiH.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo

Odgovorni urednik: Ivan Đerković