Usvojena sporna reforma pravosuđa

Guranje poslanika i udarci. Nekoliko razbijenih noseva i jedan slomljeni prst. Sve to odvijalo se u noći sa petka na subotu (15/16.2.) u parlamentu u Ankari. Na kraju je ipak usvojena sporna reforma pravosuđa. Reforma se tiče Visokog sudskog i tužilačkog veća. Ono je zaduženo za nezavisnu kontrolu rada sudskih organa, ali i za imenovanja sudija i tužilaca. Usvojena reforma predviđa rast uticaja Ministarstva pravosuđa na rad tog Veća.

Još u januaru je vladajuća islamističko-konzervativna stranka premijera Redžepa Tajipa Erdogana pokrenula inicijativu za usvajanje novog zakona koji bi omogućio veći uticaj vlade prilikom imenovanja sudija i tužilaca. Ipak, kritike tog zakona su bile veoma oštre. Novom zakonu nisu se protivili samo opozicioni političari u parlamentu, nego i hiljade demonstranata na ulicama. Oni su strahovali da Erdogan u stvari želi da preuzme veću kontrolu nad sudskim aparatom. I turski predsednik Abdulah Gul, ali i Evropska unija, upozoravali su da novi zakon krši princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što je osnova pravne države. Erdogan je tokom protekle posete Briselu uveravao sagovornike da će poštovati princip pravne države. Nacrt spornog zakona donekle je promenjen, ali kritike nisu prestale.

Korupcionaški skandal

Erdoganova vlada je od decembra 2013. umešana u veliki korupcionaški skandal. Radi se o davanju mita, ilegalnim poslovima prodaje zlata sa Iranom, te o ilegalnim građevinskim projektima. Došlo je do hapšenja osumnjičenih. Među uhapšenima su bili i visokorangirani političari, biznismeni, sinovi ministara.

Erdogan je na to odgovorio otkazima sudijama na visokim položajima, državnim tužiocima i policajcima. On tvrdi da iza svega stoji „paralelna država“ propovednika i njegovog bivšeg savetnika Fetulaha Gulena. Gulenov pokret poznat je po tome da ima veliki uticaj na organe policije i sudstva, što ugrožava premijerovu poziciju. Kritičari zato smatraju da je ova reforma pravosuđa u stvari pokušaj da se oslabi uticaj Gulenovog pokreta u sudstvu.

Povod za reforme je borba za vlast

Pravni stručnjak Lami Bertan Tokuzlu reformu sudstva direktno povezuje sa pozicijom pokreta propovednika Gulena: „Taj pokret veoma je uticajan u Visokom sudskom i tužilačkom veću. Na taj način mogu da se skupljaju dokazi i prisluškuju razgovor (i sve to se koristiti protiv vlade, op.aut.). Erdoganova vlada to vidi kao revolt i time pravda svoju reformu.“

Međutim, sve ranije istrage i prikupljanje dokaznog materijala izvršene su po nalozima sudova i zato ne iskaču van pravnih normi. „Sasvim je jasno da se radi o borbi za vlast“, tvrdi Tokuzlu.

Ojačana uloga ministra pravosuđa

„U reformi iz 2010. Godine, Veću je omogućena široke nezavisnost od Ministarstva pravosuđa. Sudovi su mogli da rade bez mešanja tog Ministarstva“, kaže Tokuzlu. On dodaje da je ta reforma bila korak napred, ali da vlada nije bila srećna zbog tog rešenja: „Nezavisnost Veća i sudova nije išla u njenu korist. Kada su istrage krenule u pravcu koji je protivan interesima vlade, ona nije mogla da ih zaustavi i zato je našla za shodno da to učini na ovaj način.“

Nova reforma omogućila je veći uticaj ministru pravosuđa unutar Veća. „Ako postoji neko krivično delo, onda ministar ima punu kontrolu nad procesom istrage. On imenuje tri člana Veća koja preuzimaju istragu i podnose izveštaj o tome“, kaže Tokuzlu. Reformom je ukinut i Generalni sekretarijat koji je bio zadužen za pitanja obrazovanja novih sudija. Taj posao sada preuzima telo čije članove također imenuje ministar pravosuđa.

Na pomolu novi otkazi tužiocima i sudijama

Tokuzlu tvrdi da, čim novi zakon stupi na snagu, u roku od deset dana otkaze dobijaju dosadašnji članovi Veća. Reformom je predviđeno da ministar pravosuđa u roku od deset dana imenuje nove članove: „Vlada ima probleme sa sadašnjim sastavom Veća. Oni će jednostavno biti zamenjeni novim, pogodnijim“, tvrdi Tokuzlu.

On kaže da je nezavisnost pravosuđa važan aspekt demokratije. Proteklih meseci u Turskoj su smenjeni oni tužioci koji su nedavno pokrenuli procese za krivičnu odgovornost. „Simbol nezavisnog sudstva je Visoko sudsko i tužilačko veće. Ako sastav tog veća zavisi od volje ministra pravosuđa, onda ne možemo da govorimo o nezavisnom sudstvu“, tvrdi Tokuzlu.

Autori: Senada Sokolu / Azer Slanjankić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković