Ustavom protiv TV-pretplate | Politika | DW | 27.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ustavom protiv TV-pretplate

Da li slepe osobe - ili čak oni koji uopšte nemaju TV ili radio-prijemnik, moraju da plaćaju TV-pretplatu? Prema novom propisu u Nemačkoj - da, moraju. Ali sve je izvesnije kako će time morati da se bavi i Ustavni sud.

ILLUSTRATION - Ein Mann schaut am Dienstag (19.01.2010) in Frankfurt, vor Computerbildschirmen am Schreibtisch sitzend, Fernsehen, im Vordergrund werden Formulare der Gebühreneinzugszentrale GEZ gehalten. Computerbesitzer müssen laut zwei Urteilen des Gießener Verwaltungsgerichts nur dann Rundfunkgebühren bei der GEZ bezahlen, wenn mit dem internetfähigem Gerät nachweislich Fernseh- und Hörfunkprogramme empfangen werden. Foto: Tobias Kleinschmidt dpa

Symbolbild Computer Gebühren GEZ

Političari nemačkih saveznih pokrajina dosetili su se jednostavnijeg načina za prikupljanje novca za "javno-pravne" TV i radio kuće. Umesto večitog "lova" na prekršitelje i u vremenima kad nije jasno, gde je granica između televizije, interneta i drugih oblika elektronske komunikacije, od početka ove godine pretplatu od 17,98 evra mesečno moraju da plaćaju jednostavno sva domaćinstva.

Ali ono što se političarima čini logično i što svakako osigurava stabilan i siguran prihod javnim medijima, u mnogim slučajevima prelazi granice zdravog razuma. Jer, šta je sa onima koji - a ima i takvih; slušaju samo radio i uopšte nemaju televizor? Šta je sa gluvim i slepim osobama koje izjave urednika javnih medija kako će "povećati ponudu za njih" mogu da smatraju tek neukusnim cinizmom?

Pretplata za svaku od stotine filijala

ARCHIV - Eine Rechnung der Gebühreneinzugszentrale der öffentlich rechtlichen Rundfunkanstalten (GEZ) für Radio und Fernsehen an einen Privathaushalt mit dem neuen GEZ-Logo, aufgenommen am 31.03.2010. Die Rundfunkgebühr für ARD und ZDF soll umgekrempelt werden. Damit rückt auch die ungeliebte Gebühreneinzugszentrale GEZ ins Blickfeld. Vor einer wichtigen Ministerpräsidenten-Runde werden Rufe nach einer Abschaffung oder Verkleinerung der GEZ laut. Foto: Daniel Karmann dpa/lby +++(c) dpa - Bildfunk+++ pixel

17,98 evra osnovne TV-pretplate mesečno

Iako već i kod domaćinstava ima mnoštvo primera gde se novi propis čini apsurdnim, novo pravilo je najviše panike izazvalo među preduzećima. Naime, pretplata će se naplaćivati i od svake prodavnice, kao i od službenih vozila. Kod malih trgovina se to još nekako može i opravdati, ali na primer u slučaju lanca drogerija Rosman, koji ima na hiljade filijala i čitavu flotu službenih vozila, to znači poslovnu katastrofu. Do sada je Rosman plaćao oko četrdesetak hiljada evra medijskih taksi, ali taj iznos je nabujao na oko 200 hiljada evra. U našem medijskom svetu, političarima se to učinilo kao najjednostavnije rešenje. Ali, sve su veći izgledi kako će propis o pretplati morati da se promeni. Mnoga službena vozila uopšte nemaju radio, a i u prodavnicama slušanje radija na radnom mestu "nije u skladu s radnim moralom". Ali za razliku od invalida i onih koji ne žele da učestvuju u medijskoj halabuci, Rosman i slična preduzeća imaju i sopstvene pravne službe i novac da angažuju odlične pravnike da se obračunaju s ovim propisom o naplati pretplate koji se graniči s apsurdom.

Pred televizijom (ni)su svi jednaki

Tako je, na inicijativu tog lanca, i privredna komora Nemačke zatražila veštačenje jednog od vrhunskih pravnika za ustavno pravo, Kristofa Degenharta iz Lajpciga. Kratko rečeno - novi način naplate televizijske i radijske pretplate krši Ustav u čitavom nizu njegovih odredbi. Pravnik obrazlaže svoju tvrdnju sa nekoliko argumenata: prvi je kako paušalna naplata pretplate krši temeljna prava građana, poput prava na sopstveni izbor i slobodu, ali i prava na ravnopravnost. Ona ograničava i slobodu delovanja preduzeća, a njome se želi naplaćivati samo postojanje nekog prostora - bez ikakve provere da li se u tom prostoru uopšte nalazi nekakav elektronski uređaj.

Time se, smatra ovaj pravnik, zapravo uopšte ne naplaćuje pretplata, nego je to svojevrsni porez koji se nameće za korišćenje određene nekretnine - i tu je drugi, za Nemačku podjednako važan argument. Jer naknadu za javne medije su dogovorile nemačke savezne pokrajine, a one uopšte nemaju pravo da donose odluku o porezu takve vrste. To je isključivo u nadležnosti savezne, dakle vlade u Berlinu.

Zapravo, obzirom na specifične nemačke propise o nadležnostima pojedinih nivoa vlasti, i u tom slučaju bi opet morao da se umeša Ustavni sud. Jer Berlin jeste zadužen za takve poreze - ali ne samo da nije doneo odluku o tome, nego mu se zabranjuje i bavljenje medijskom politikom, što je u nadležnosti pokrajina. Zato pokrajinski političari, poput Martina Štadelmajera iz državnog ureda pokrajine Rajnland-Pfalc i dalje za list Frankfurter algemajne cajtung tvrdi kako "nije počinjena nikakva greška" i kako će novi način ubiranja pretplate "izdržati pravnu proveru."

Nakon i ove pravne provere nezavisnog stručnjaka svakako će doći i do provere pred sudom. Šta će on odlučiti - i da li će onda biti vraćen novac koji je od početka ove godine naplaćen od onih koji uopšte ne gledaju televiziju, o tome sudije tek treba da odluče.

Autor: Anđelko Šubić

Odg. urednica: Ivana Ivanović