Ustavni sud pliva u političkim vodama | Politika | DW | 19.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ustavni sud pliva u političkim vodama

Ustavni sud Srbije svojim najnovijim odlukama ponovo je pokrenuo pitanje nezavisnosti pravosuđa. Kritičari ocenjuju da Ustavni sud pokušava da se dodvori novoj političkoj eliti – što je alarmantno.

default

Ustavni sud Srbije (USS) se probudio iz zimskog sna, i nakon perioda zatišja u radu, doneo odluke koje su izazvale dosta negativnih komentara u stručnoj i političkoj javnosti. To su pre svega odluke o ukidanju pojedinih nadležnosti Vojvodine, kao i usvajanje žalbi više od 300 sudija i tužilaca koji su nakon reforme pravosuđa ostali bez posla. Pitanje koje se odmah postavilo je zašto se Ustavni sud odlučio za donošenje takvih odluka u praktičnom vakuumu vlasti, u periodu kada se tek formira nova vlada, i da li iza tih odluka stoji želja da se nekako zadovolje nove vlasti?

Konzervativne snage došle na svoje?

Tajming ovih odluka svakako izaziva opravdane sumnje da su odluke Ustavnog suda neka vrsta pozdrava novim vlastima, kaže za DW Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku: „Ne treba zaboraviti, ogroman broj sudija USS izabran je u vreme vlade Vojislava Koštunice, a u ovoj maloj zemlji znamo politička opredeljenja skoro svih. Za veliki broj njih znamo da su vrlo bliski konzervativnoj politici oličenoj pre svega u Demokratskoj stranci Srbije i njenom lideru Vojislavu Koštunici.“

Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, ocenjuje za DW da bi donoüenje političkih odluka od strane suda bilo znak za paljenje signalne lampice. U svakom slučaju, može se reći da USS anticipira novu političku konstelaciju snaga: „Možemo izvući zaključak da on želi da uspešno pliva u političkim vodama. To je prilično alarmantno i pokazuje da sama ta institucija nema istančani osećaj za obavljanje svog posla, koji je definisan Ustavom, već da ulazi u domen politike gde ne bi trebalo da bude nijedan sud, pa svakako ni Ustavni sud“, smatra Antonijević.

Ispunjavamo političke želje

Antonijević kaže da su sada u fokusu odluke Ustavnog suda, ali da bi trebalo skrenuti pažnju i na neke druga dešavanja i odluke u srpskom pravosuđu, koja se takođe mogu povezati sa politikom: „Možemo govoriti o trenutku kada se započinje sa pojedinim istragama, o trenutku kada se tužilaštvo aktivira oko nekih slučajeva, ili o donošenju presuda u nekim slučajevima, koji nisu samo pred Ustavnim sudom, već i pred drugim sudovima. Ukoliko i to možete dovesti u vezu sa politikom, sa postojanjem političke volje, onda uopšte ne govorimo o državi u kojoj postoji vladavina prava, već o državi u kojoj postoji vladavina političkih elita, anticipiranih političkih elita, i anticipiranih volja onih koji su na vlasti“, kritikuje Antonijević.

Politički rat preko leđa pravosuđa

Dragan Popović ocenjuje da su poslednje odluke USS potpuno urušile autoritet tog tela, i da će stoga ostaviti ozbiljne i pravne i političke posledice: „Pravne posledice će ostaviti sigurno, posebno što nije jasno kako će da se implementiraju odluke Ustavnog suda u vezi sa reizborom sudija; neki od sudija čije su žalbe usvojene se nalaze u zatvoru, neki su u penziji. A na političkom nivou takođe očekujem velike turbulencije. Jer, bez obzira da li je iza odluka Ustavnog suda stajala politička volja nekih ljudi ili ne, očigledno je da će i vlast i opozicija iskoristiti ovakve odluke Ustavnog suda da nastave međusobni rat, preko leđa pravosuđa i preko leđa sudija što je pogubno za celu zemlju.“

Sva ova dešavanja nam ukazuju na to da nema govora o bilo kakvoj podeli vlasti u Srbiji, i nezavisnom pravosuđu, smatra Dragan Popović. To je prepoznala i Evropska unija (EU), koja je odlučila da drži stalno otvorena poglavlja 23 i 24, koja se tiču i reforme pravosuđa, kaže Popović. 

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odg. urednik: Nemanja Rujević