Ustavna rekonstrukcija (ne)moguća misija | Politika | DW | 02.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ustavna rekonstrukcija (ne)moguća misija

SAD pozitivno gledaju na mogućnost ustavne rekonstrukcije Federacije BiH, ali ne planiraju da predstave neki konkretan predlog reforme. Ideja o rekonstrukciji nije nova i uvek je nailazila na otpor federalnih političara.

Sjedinjene Američke Države ne zagovaraju konkretne ustavne promene, ali „nestrpljivo očekuju početak procesa“ koji bi Federaciju BiH, kao i sve nivoe vlasti u Bosni i Hercegovini, učinio funkcionalnijim. Ovo je saopšteno agenciji „Anadolija“ iz Američke ambasade u Sarajevu, nakon navoda da Amerikanci pokreću diplomatsku inicijativu za ustavnu rekonstrukciju Federacije BiH. Pojašnjeno je da SAD „podržavaju potrebu da se pokrene ozbiljna diskusija o toj reformi“, ali da u konkretnom slučaju nemaju ulogu mentora, niti planiraju da predstave konkretan predlog reforme.

Ideja o ustavnoj rekonstrukciji Federacije BiH nije nova. Ranije ju je zastupala i nemačka političarka Doris Pak, sugerišući pri tom potpuno ukidanje ili smanjenje broja kantona. Njena izjava da „više od 150 ministara u Federaciji BiH proždire ogromne količine budžetskog novca, koje je bolje utrošiti u obrazovanje, infrastrukturu i nova ulaganja“, nije naišla na dobar prijem kod federalnih političara jer je, prema oceni analitičara, upravo glomazna administracija strateško uporište vladajuće elite, zbog čega je svaka inicijativa za njeno smanjenje osuđena na propast.

Nema političke volje za rekonstrukciju?

Za profesora ustavnog prava Ćazima Sadikovića rekonstrukcija je „moguća i poželjna“ i zato sugeriše „smanjivanje broja komplikovanih institucija koje opterećuju osiromašeno društvo“. Međutim, profesor Mostarskog univerziteta Mile Lasić veruje da u postojećim okolnostima nije moguće napraviti nikakvu rekonstrukciju Federacije BiH, odnosno temeljnu promenu ustavnih struktura. „Za to bi bilo potrebno postići konsenzus političkih stranaka, a potom pristupiti izradi opšte prihvatljivih ustavnih rešenja. Za tako nešto u ovom momentu apsolutno nema volje na mnogim stranama“, kaže Lasić.

Političke stranke u BiH sa hrvatskim predznakom u načelu su voljne da razgovaraju o redefinisanju odnosa u Federaciji BiH jer, kako ističe lider Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) 1990 Božo Ljubić, „pozicija konstitutivnih naroda u tom entitetu nije jednaka“. Bošnjački političari su obazrivi. „I mi smo za smanjenje administracije u Federaciji BiH, ali je nedopustivo stvaranje nekog trećeg entiteta samo na račun Federacije BiH“, izjavio je ranije za Dojče vele član Predsedništva SDA Šemsudin Mehmedović.

OHR: „Svi žele da Federacija bolje funkcioniše“

Predstavnici međunarodne zajednice suzdržani su u komentarima. „Generalno govoreći, svi žele da Federacija BiH funkcioniše što bolje. Bilo kakva promena trebalo bi da rezultira efikasnom vlašću koja građanima pruža bolju uslugu uz manje troškove“, rekao je za Dojče vele portparol Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH Mario Brkić. S obzirom na bošnjačko-hrvatske nesuglasice i insistiranja nekih političkih partija da se u ustavne reforme prvo ide na nivou države, BiH bi još dugo mogla da ostane zemlja sa najskupljom administracijom i najvećim brojem ministara po glavi stanovnika.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković