Ustaštvo ili hrvatstvo? | NRS-Import | DW | 06.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

NRS-Import

Ustaštvo ili hrvatstvo?

Kako to da se na dve proslave Dana pobede čuju različite poruke i da je ona nezvanična neizmerno posećenija? Zašto sedamnaest godina nakon kraja rata Tompson u Čavoglave još uvek može da privuče 70.000 ljudi?

„Pobediti u miru znači i pružiti ruku našim sugrađanima srpske nacionalnosti i njihove žrtve priznati i pokloniti im se“, rekao je predsednik Hrvatske Ivo Josipović u Kninu prilikom obeležavanja Dana pobjede i domovinske zahvalnosti, Dana hrvatskih branitelja i 17. godišnjice operacije „Oluja“ (sva tri događaja obeležavaju se 5. avgusta). „U našim proslavama nema ni 'm' od mržnje, ni 'r' od revanšizma. Naprotiv, saosećamo i žalimo za svim našim poginulim i nestalim hrvatskim braniteljima, ali isto tako žalimo i za svim nedužnim žrtvama i unesrećenim porodicama“, dodala je kninska gradonačelnica Josipa Rimac.

„Oj hrvatska mati, Srbe ćemo klati“

Malo folklora...

Malo folklora...

Dvadesetak kilometara dalje, u mitskom selu Čavoglave - kao da je reč o nekom drugom svetu – sasvim drugačija slika. Tu se, naime, iz desetaka grla orila pesma „Oj hrvatska mati, Srbe ćemo klati“, kao i ustaške „evergrin-pesme“ poput „Evo zore, evo dana“ i poskočice kao što je: „ko ne skače - pravoslavac“.

Prvi događaj je zvanična proslava u režiji lokalnih i državnih vlasti. Drugi je – kako to vole da kažu hrvatski mediji - „pučka fešta“ koju već sedmu godinu zaredom organizuje Marko Perković Tompson. Prvoj manifestaciji ujutro je, osim državnog vrha prisustvovalo možda nekoliko hiljada vojnika, branitelja i znatiželjnih građana Knina; na drugu su se od ranog jutra slivale reke automobila iz čitave Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Po proceni policije, na vrhuncu slavlja okupilo se sedamdeset hiljada ljudi. Premda je i u Kninu naveče organizovan koncert, klapa Intrade, Tamburaški orkestar Hrvatske radio-televizije i slični sastavi, sve to nikako ne može da se meri sa ekipom iz Čavoglava – Matom Bulićem, Željkom Bebekom, bendom Opšta opasnost i, naravno, samim Tompsonom. Zapravo, živopisna proslava koju je inicirao megapopularni i žestokim nacionalizmom obojeni pevač – dovoljno je prisetiti se da svako izvođenje kultne pesme „Bojna Čavoglave“ započinje ustaškim pozdravom „Za dom – spremni“ – odavno je potpuno progutala zvanično slavlje.

Tompson oteo proslavu

U intervjuu objavljenom pre par godina u ugašenom nedeljniku „Nacional“, kninska gradonačelnica Rimac ispričala je da je do čitave situacije došlo zato što 2003. godine, kada je Hrvatskom vladala koaliciona vlada pod rukovodstvom premijera Ivice Račana, Tompson nije bio dobrodošao na obeležavanju „Oluje“ u Kninu. Iz revolta je organizovao sopstveni događaj, a Rimac je kao posledicu toga, poslednjih godina u više navrata zavapila da joj je pevač koji je nadima dobio po automatskoj pušci, doslovno „oteo proslavu“. Tome je doprinela i činjenica da je kninska proslava sve do ove godine bila u potpunosti nedostupna običnom narodu i rezervisana za političare i pozvane branitelje. Tompson ni ove godine nije propustio da sa bine izrazi svoje protivljenje političarima, naročito levim, koji „dele narod“.

Ugrejana atmosfera

Ugrejana atmosfera

Zvanični događaj u Kninu ove godine ostaće zapamćen po činjenici da po prvi put nije bilo nacionalističke retorike državnih zvaničnika i da nije bilo spominjanja haških optuženika. Iako su Josipović i premijer Zoran Milanović istakli da je Domovinski rat bio pravedan i odbrambeni, obojica su izjavili da je nužno iskazati počast i srpskim žrtvama. Osim toga, čini se da je učestovanje jednog srpskog političara iz Hrvatske na zvaničnom obeležavanju „Oluje“ – pa bio to i Veljko Džakula iz politički prilično nebitnog „Srpskog demokratskog foruma“ – svojevrsni presedan. Što se zvanične Hrvatske tiče, dakle, moglo bi se reći da stvari kreću nabolje. Odakle onda danas, punih sedamnaest godina nakon kraja rata, toliko narodno oduševljenje za Tompsonovu proslavu?

„Opštenarodno veselje“

Pošteno govoreći, ne smeju sve desetine hiljada posetilaca Čavoglava da se proglase za poštovaoce zločinačkog ustaškog režima; većina njih kao svoje uverenje navodi isključivo domoljublje. Stav o Tompsonu kao patrioti za DW je ponovio i HDZ-ov šibensko-kninski župan Goran Pauk: „To nije događaj ustaštva, nego hrvatstva. To je opštenarodno veselje, proslava Dana pobede, a Tompson je veliki domoljub. Prisutnost ikonografije i sličnih stvari povezanih sa NDH – što niko normalan ne podržava – daleko je od ozbiljnih razmera. Više se radi o incidentima koje mediji uvek izvlače iz konteksta“.

Osim toga, poslednjih par godina sami organizatori uporno apeluju da se ne nose ustaška obeležja. Međutim, u praksi to znači samo da su crne ustaške kape često samo zamenjene crnim kapama na kojima je samo hrvatski grb sa prvim belim poljem, a kako se primicala noć, tu i tamo, doduše retko, bilo je moguće videti i posetioce sa originalnim „ušatim U“ na odeći ili kapama. Načelnik policijske uprave šibensko-kninske Ivica Kostanić novinarima je rekao da je oduzeto nekoliko kapa i predmeta sa neprimerenim obeležjima, a protiv počinilaca su podnete prekršajene prijave.

Što se tiče spomenutih poruka koje su širile nacionalnu mržnju, one, možda, nisu mogle eksplicitno da se čuju sa bine. Nemoguće je sa sigurnošću znati koliki deo posetilaca deli ili makar samo toleriše takve stavove. Ali, treba reći da su koljačke želje razne grupe gotovo deliričnih muškaraca kroz pesme izražavale doslovno svakih par sekundi. Ukratko, u nedelju u Čavoglavama posmatrač nipošto nije morao da bude pripadnik srpske nacionalnosti da bi veoma često osetio jezu i prestravljenost, kao što je to osetio dolepotpisani novinar; bilo je dovoljno da deli opšte civilizacijske i ljudske vrednosti.

Policajci, kojih je bilo više od stotinu, uglavnom nisu reagovali. „Kada mi dođemo, oni umuknu, a teško je identifikovati ko je tačno pevao. Ukoliko nema remećenja mira, nema potrebe da reagujemo“, ponešto kontradiktorno novinarima je rekao Kostanić. Događaj je, sve u svemu, u potpunosti prošao mirno.

„Isprazni folklorni fašizam“

„Dogodine s Gotovinom“

„Dogodine s Gotovinom“

„Umesto ekonomskog prosperiteta, društvenog napretka ili recimo stanova, takve su proslave jedino što Hrvatska – ne mislim na državu, nego na naciju u celini – može da ponudi ljudima. Reč je o ispraznom folklornom fašizmu. Naime, zvanična Hrvatska se koliko-toliko distancirala od nacionalističke priče samo jedne strane. Zato je na delu desnice stvorena veštačka priča o pobuni protiv hrvatske levice koja je navodno ’za Jugoslaviju’“, kaže za DW Dragan Markovina. Thompson je, kaže taj istoričar sa Filozofskog fakulteta u Splitu, zajahao upravo na tom talasu pa je stvoren mit o njemu kao antidržavnom elementu.

„Uostalom, njegov poznati album 'E moj narode', što je bio otvoren proustaški gest, promovisan je baš 10. aprila, na dan proglašenja NDH“, nastavlja naš sagovornik. Ekstremna desnica, ističe, možda jeste na margini u Saboru, pa i u svakidašnjem životu, ali njeni stavovi su svih tih sedamnaest godina posredovani putem određenih crkvenih krugova i javnim medijima. Dovoljno je prisetiti se da je Hrvatska televizija uživo prenosila Tompsonove koncerte, a o skandaloznoj povezanosti Crkve i nacionalističkog pevača dovoljno govori činjenica da na čavoglavsku proslavu već godinama dolazi šibenski biskup Ante Ivas. Crkveni velikodostojnik je – prema pričanjima novinara koji su tu bili i proteklih godina – čak znao da lično Tompsona izvede na pozornicu podignutu preko puta novoizgrađene seoske crkve Hrvatskih mučenika. Ona je podignuta prvenstveno zahvaljujući pevačevim prilozima, a na njenim zvonima ugravirani su njegovi stihovi.

Nema mesta za ravnopravno sećanje na srpske žrtve

„Reč je o, kažimo to tako, slojevima stanovništva siromašnim duhom, kojima nisu problematična spaljena srpska sela i ne smeta im što su ta sela u našoj zemlji“, kaže istoričar. Prisetimo se, u pesmi „Anica kninska kraljica“ doslovce se navodi stih „Zbog Anice i bokala vina, zapaliću Krajinu do Knina“. Markovina naglašava da je teško očekivati da će uskoro doći do promena.

Rodna kuća Marka Perkovića Tompsona

Rodna kuća Marka Perkovića Tompsona

„Potrebne su sveobuhvatne promene, kako u medijima, tako i u obrazovanju, ali ministar obrazovanja (i sporta) trebalo da se više bavi time, a manje (predsednikom Hrvatskog nogometnog saveta) Vlatkom Markovićem. U celini govoreći, SDP se još od doba Račana, uz mali odmak, gotovo u celini uklopila u HDZ-ov desni narativ o stvaranju države. Možda je to bila cena dolaska na vlast, ali dobili smo bezlične socijaldemokrate koji s pravom idejom levice nemaju nikakve veze. „Oluja“ jeste bila legitimna i logična akcija kojom se oslobodila zemlja, ali nikada se nije iskreno i do kraja ispričalo o srpskim žrtvama, što bi bilo efektnije od bilo kakvog prisustva srpskih političara“.

Za razliku od Džakule, Milorad Pupovac, uverljivo najuticajniji srpski političar u Hrvatskoj i šef Srpskog narodnog vijeća, odbio je da ode u Knin.

„Ni nakon sedamnaest godina nije stvoren prostor za politiku sećanja u kojoj bi bilo mesta za stradanje pripadnika i hrvatskog i srpskog naroda. Ni nepunih godinu dana uoči ulaska Hrvatske u Evropsku uniju nema ravnopravnog tretmana zločina i žrtava. Govor mržnje i uvrede ne dolaze samo od marginalnih grupa ili medija već i od predstavnika nacionalne politike i nacionalnih, javnih medija“, navodi se u saopštenju Vijeća i ističe da je većina zločina nad Srbima do danas ostala nekažnjena. SNV-u za pravo daje i primer ploče u spomen srpskim žrtvama „Oluje“, koju je postavila Inicijativa mladih za ljudska prava. Gradske vlasti Knina vrlo brzo su je uklonile.

Autor: Jerko Bakotin
Odgovorni urednik: Ivan Đerković