1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Uspešna godina za naučnike iz Nemačke

Godina 2007. bila je izuzetno dobra godina za Istraživački centar Julih. Naučnik Peter Grinberg osvojio je Nobelovu nagradu za fiziku. A istraživači Juliha su na svetsku mrežu ”priključili” najbrži ”Super-kompjuter”.

Super-računar u Institutu Julih

Super-računar u Institutu Julih

Ipak za Julih je upečatljivo to što sprovodi istraživanja koja imaju primenu u običnom životu. Narednih godina nekoliko projekata zaživeće u praksi.

Istraživački centar u Julihu ubuduće svoje istraživačke aktivnosti želi pojačano da koncentriše na težištima kao što su zdravstveno istraživanje, energija i životna sredina, te nove informacijske tehnologije. Uvažavajući demografski razvoj naučnici bi trebalo da istraže i razne bolesti, na primer Parkinson, Alchajmer i demenciju, kako bi se pomoglo ljudima, ali i kako bi se smanjili ogromni finansijski troškovi zdravstvenog sistema. Ahim Bahem, šef istraživačkog centra u Julihu kaže:

"Mi danas u Nemačkoj imamo oko milion obolelih od Alchajmera, a 2010. očekujemo da će taj broj porasti na 1,7 miliona. Ukoliko nam pođe za rukom da ranu dijagnozu pojave Alchajmera "pomaknemo" za pet godina, znači da ljudi u proseku obolevaju 5 godina kasnije nego danas, to ne znači samo da će ljudi živeti duže, nego i da će pet godina imati bolji kvalitet života. No, to bi nam pomoglo i u nameri da ostvarimo uštede u nemačkom zdravstvenom sistemu od nekoliko desetina milijardi evra."

Bolesti kao što su Alchajmer i Parkinson uništavaju moždane ćelije. Tretman bolesnika, ublažavanje bolova i ozdravljenje mogući su samo ukoliko se tačno zna kako funkcionišućelije. To je područje na kojem se "dodiruju" saznanja fizike i biologije. Uz pomoć fizike moguće je simulirati stanice i njihovu strukturu, pojašnjava Ahim Bahem:

"To je važno ukoliko želite da shvatite fenomene poput ponašanja proteina ili šta se to u ljudskom organizmu "pokvari" kada neko oboli od Alchajmera. Važno je imati mogućnost modeliranja tih pojava i njihovo detaljnije istraživanje."

Nemački naučnici više ne žele da se bave "nebeskim kulama", i sve češće se organizuju strateška partnerstva u cilju napredovanja same nauke. Jedan primer jeste saradnja istraživačkog centra u Julihu sa firmom Simens, u okviru koje je zajednički razvijen uređaj za analizu moždane strukture. Uređaj će iduće godine biti "pušten" u pogon.

Još jedno težište istraživačkog rada stručnjaka iz Juliha su tehnologije za zaštitu klime. Umesto da koriste globalne klimatske podatke, istraživači su u potrazi za upotrebljivim brojkama koje govore o regionalnim klimatskim posebnostima i rade dodatno na razvoju tehnologija koje ispuštaju malo ili čak nimalo štetnog ugljen dioksida. Ahim Bahem, šef nemačkog istraživačkog centra kaže:

"Naravno da možemo da kažemo kako su termoelektrane loše. Mi ćemo i ubuduće naglašavati njihovu štetnost. Ali to nam neće pomoći da rešimo problem sve dok se u Kini svaki dan ne otvore jedna ili dve nove termoelektrane. Mi takođe znamo da ćemo u narednih 20 godina i u Nemačkoj dobiti celi niz novih termoelektrana."

Neophodno je intenziviranje korišćenja obnovljivih energija, ali bez subvencija, energija dobijena snagom vetra i solarna energija su jednostavne preskupe i ne mogu konkurisati jeftinijim energentima. Njihov dodatni nedostatak jeste činjenica da još nisu dovoljno razvijeni ni mehanizmi za očuvanje energije dobijene na primer na ta dva "održiva" načina.

Jedno od pitanja koje zaokuplja i nemačke stručnjake u Julihu jeste i kako samo "ubrzati" rad kompjuterskih čipova? Rad nove generacije računara u narednih 20 godina temeljiće se na saznanjima biofizike, kaže Ahim Bahem, šef ugledne institucije nemačkog istraživačkog rada u Julihu:

"Jedna od mogućnosti u skoroj budućnosti biće i povezivanje neurona i stanica sa čipovima: na taj način bismo samo učili od prirode, odnosno kopirali ono što već sada postoji u našem okruženju. Zanimljivo je videti kako funkcionišu informacije u nervnim ćelijama i ta saznanja bi trebalo iskoristiti za razvijanje koncepata za načine obrade informacija."

  • Datum 14.12.2007
  • Autor dw
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Cbjm
  • Datum 14.12.2007
  • Autor dw
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Cbjm