1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Uskršnja jaja nije doneo zec?

Već stotinama godina, nemačke porodice za Uskrs traže uskršnja jaja i pripovedaju najrazličitije priče o donosiocu uskršnjih darova – zeki. On je izum protestanata, ali u suštini nema ništa sa crkvenim običajima.

Zec sakrio uskršnja jaja

Zec "sakrio" uskršnja jaja

Svi znaju da šareno ofarbana jaja na stolove i police nemačkih domaćinstava o Uskrsu nije doneo nikakav zec. Uostalom, svaki peti Nemac danas ne zna kakvo je uopšte značenje Uskrsa. To nije ni čudo, jer današnji zeka, koji je simbol ovog praznika, praktično nema ništa sa vaskrslim Isusom. A za to su krivi protestanti. To je otkrio bonski istraživač običaja, Alojz Dering:

„Deca katolika su znala da će za Uskrs biti jaja, jer su tokom posta ona bila zabranjena hrana. Ali, kako je to trebalo objasniti protestantskoj deci? Otkud odjednom tolika jaja za uskrs?“ Zato su protestanti izmislili priču o zeki koji je po kućama delio jaja nagomilana za vreme posta. Taj zeka još i kvoca kao kokoš i pod zovinim granama stvara jaja – iz čega je jasno da protestanti, smišljajući ovu priču, nisu preterano marili za biologiju. Ali su zato na sam Uskrs tiho i ozbiljno slavili Hristovo vaskrsenje. I dok su oni to tako obeležavali, iz katoličkih crkava je, naročito u vreme baroka, dopirao – glasan smeh. Sveštenici su se prosto nadmetali u pričanju anegdota u slavu iste pojave. Alojz Dering to smatra riznicom podataka o uskršnjim običajima:

Flash-Galerie Ostern Traditionen in den verschiedenen Ländern

„Iz takvih veselih propovedi, posebno u vreme baroka, moglo je da se zaključi mnogo o oslikavanju i ukrašavanju uskršnjih jaja, kakvo je bilo uobičajeno u 17. i 18. veku.“ Sve su to običaji koji će sigurno biti još dugo sačuvani, jer se datumi Uskrsa znaju već za stotine godina unapred.

„Slavni matematičar Gaus je smislio formulu pomoću koje može da se odredi tačan datum Uskrsa u sledećih nekoliko hiljada godina. Ona ko vlada tom formulom može da kaže na koji datum pada Uskrs, recimo, 3575. godine“. U Nemačkoj se posle Drugog svetskog rata starim uskršnjim običajima pridružio i jedan novi: posle odluke vlade kancelara Konrada Adenauera donete 25. marta 1957. godine, da se Bundesver opremi taktičkim atomskim oružjem, počeli su stalni uskršnji protesti mirovnih pokreta. Oni su 1960. prerasli u uskršnje marševe koji se održavaju i danas – neki put i uz prisustvo jakih policijskih snaga, već prema stanju u zemlji i aktuelnoj dnevnoj politici. Ove godine se ti marševi održavaju u više od 60 nemačkih gradova, a posebno se demonstrira protiv učešća Nemačke u vojnim akcijama u Avganistanu.

Autori: S. Damašk, A. Cumah, S. Bojić

Odg. urednik: N. Jakovljević

  • Datum 05.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/MnHC
  • Datum 05.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/MnHC