Uskoro u prodaji i klonirano meso

I dok će ministri Velike Britanije, Nizozemske i Grčke prilikom glasanja ostati uzdržani, nemačka ministarka poljoprivrede Ilze Ajgner, podržaće tu odluku. Udruženje nemačkih poljoprivrednika, međutim, u Luksemburgu će danas iskazati protest, ne zbog odluke o prodaji mesa kloniranih životinja, već zbog njihove sve lošije materijalne situacije.

Kada državnu pomoć mogu da dobiju banke, zašto je ne bi dobili i poljoprivredni proizvođači – poručuju iz Udruženja nemačkih poljoprivrednika. Da je njihova finansijska situacija krajnje alarmantna, potvrđuje i posljednji slučaj aukcije krava na poljoprivrednim dobrima na severozapadu Nemačke. Da bi osigurali proizvodnju, proizvođači mleka prodaju delove živih krava. Kako se model realizuje u praksi, objašnjava poljoprivrednik Matijas Knorp:

„Ljudima, kojima je potrebno sveže mlijeko, a nemaju gde da drže krave, traže seljake, koji će kod sebe čuvati krave, hraniti ih i musti. Oni posećuju svoje krave i svakodnevno uzimaju sveže mlijeko.”

Matijas Knorp je jednu od svojih krava prodao u 30 delova, a jedan deo nalazi se sada u vlasništvu porodice Horn. Mesečno plaćaju 48 evra, a u cenu su uključeni paušala za izdržavanje krave i 16 litara mleka. Marion Horn kaže:

„Kada uporedite cenu mleka u prodavnici koja iznosi 55 centi, mi za jedan litar plaćamo 45 centi više, dakle jedan evro, ali taj novac ne žalimo.”

U Bavarskoj se plaše „zavisti komšija”

Nemačka je bila poslednja zemlja u Evropskoj uniji koja je na internetu objavila podatak ko je i koliku subvenciju dobio iz budžeta Unije. Poljoprivredni proizvođači iz nemačke najjužnije pokrajine Bavarske, međutim, do danas kriju te podatke. Anton Krajtmajer koji na 200 hektara zemlje uzgaja pšenicu, repu i kukuruz, plaši se, kaže, zavisti komšija i zbog to malo novca što mu je dodeljeno iz evropskog budžeta:

„Svako, ko zna koliko hektara zemlje obrađujem, može bez problema da izračuna i koliko sam novca dobio. To mi ne predstavlja problem, ali ne želim da se moji kompletni podaci, uključujući i adresu, javno objave na internetu bez bližeg objašnjenja zbog čega sam dobio novac.”

Nemački poljoprivrednici izloženi su stalnom pritisku javnosti zbog stava da dobijaju previsoke subvencije. I pored subvencija, koje su znatno niže u odnosu na one francuskih kolega na primer, nemački poljoprivrednici danas jedva da preživljavaju.

Možda će im veće prihode uskoro omogućiti uzgoj i proizvodnja mesa kloniranih životinja, koje bi se posle današnje odluke resornih ministara u Luksemburgu, uskoro našlo u slobodnoj prodaji i na tržištu zemalja Evropske unije.

Evropska Agencija za kontrolu hrane je meso kloniranih životinja, tokom prvih izučavanja, ocenila kao bezbedno i istovremeno naglasila potrebu daljih studija. Američko tržište takvo meso nudi još od prošle godine, a Organizacija za zaštitu potrošača „Fudvoč“ (Foodwatch) zahteva da klonirano meso bude obeleženo posebnim markicama na pakovanju zbog potrošača koji iz moralnih razloga ne žele da ga konzumiraju.

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković