Uriniranje u službi nauke | Mozaik | DW | 01.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Uriniranje u službi nauke

Postoji „Zakon o uriniranju“. Da bi ga uspostavili, naučnici su prikupljali podatke posmatrajući životinje u zoološkom vrtu u Atlanti. Pritom se ne radi ni o kakvoj šali već o ozbiljnom naučnom istraživanju…

David Hu sprovodio je razna zanimljiva istraživanja, recimo neka sa mravima ili komarcima…I ovoga puta radi se o životinjama – tačnije rečeno o rutini uriniranja.

Zajedno sa kolegama, Hu je proveo mnogo vremena posmatrajući životinje kako mokre u zoološkom vrtu u Atlanti, u Sjedinjenim Američkim Državama. Da, upravo tako: mokrenje, uriniranje, olakšavanje, kako god se zvalo. I to nije radio diskretno, kako ne bi povredio intimnu sferu životinja. Rezultat istraživanja naučnika bio je iznenađujući: svejedno da li je reč o slonu, kravi ili mački – svi oni uriniraju otprilike 21-nu sekundu. I to šest puta dnevno. I to važi za sve životinje, teže od tri kilograma.

Slon može da se pohvali jakim mlazom

To saznanje naučnika sada je dostupno i za javnost, a „Zakon o uriniranju“ uvršten je i u dokumenta Nacionalne akademije nauke SAD. Ono što najviše iznenađuje jeste činjenica da veličina životinja i veličina njihovog mokraćnog trakta ne igra ulogu. Bešika slona ima kapacitet 18 litara, 3.600 puta više nego mačke, koja ima zapremninu od pet mililitara.

Naučnici smatraju da bi objašnjenje za to između ostalog mogla da bude dužina mokraćnog kanala, ali i sila teže koja deluje prilikom pražnjenja bešike životinja. Manje životinje, kao što su na primer glodari ili slepi miševi ne raspolažu tako jakim mlazom urina. Kod njih je dovoljno i kapanje.

To istraživanje nije neozbiljno gubljenje vremena. Studija bi mogla da pomogne prilikom dijagnostifikovanja problema sa bešikom kod životinja, ili pri razvoju bioničkih vodovodnih sistema, na primer u industriji, koja se bazira na primerima životinja.