Upozorenje na cunami pet minuta od potresa | Mozaik | DW | 10.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Upozorenje na cunami pet minuta od potresa

Indonezija, zemlja na ostrvima, jedna je od najugroženijih od potencijalnih cunamija u Indijskom okeanu. Tamo od 2008. postoji sistem za rano upozoravanje koji je koštao 55 miliona evra i vredeo svaku paru.

Ovakve bove za upozoravanje na opasnost od cunamija pokazale su se kao loše rešenje

Ovakve bove za upozoravanje na opasnost od cunamija pokazale su se kao loše rešenje

GITEWS (Nemačko-indonežanski sistem za rano upozoravanje od cunamija) je zapravo mreža različitih senzora prilagođenih geologiji Indijskog okeana. Trusno područje nalazi se nedaleko od obale – u slučaju zemljotresa sa epicentrom u okeanu, talasi stižu do kopna već za 30 ili 40 minuta. Stoga upozoravanje mora biti ekspresno i u tom cilju stručnjaci koriste kolaž raznih tehnika. Na kopnu je stacionirano 160 seizmografa koji registruju poigravanja tla bilo gde u Indijskom okeanu. Osim toga, GPS-prijemnici beleže deformacije zemljine kore, a 20 obalskih stanica meri vodostaj. Svi podaci se prikupljaju u Centru za uzbunjivanje. Tamošnji računar za manje od minuta može da proračuna pravac cunamija kao i visinu talasa.

Mreža je trebalo da sadrži i 20 specijalnih bova – u pitanju su gigantska plutajuća tela od kojih svaka košta 250.000 evra i opremljena je GPS-uređajem, meračem vetra i termometrom. Svaka bova je povezana sa meračem pritiska na morskom dnu tako da registruje nastajanje cunamija. Za deset bova je bio zadužen Nemački istraživački centar iz Potsdama. Ipak, ove naprave su se isprva loše pokazale – njihovi signali stižu prekasno za efektivno upozorenje, a ribari su zloupotrebljavali bove kao mala pristaništa. Zato bove više nisu deo sistema GITEWS, ali se stručnjaci nadaju da će u budućnosti biti unapređene i korišćene u okeanu.

Kako GITEWS radi?

U centralu u Džakarti stižu svi podaci o mogućem cunamiju

U centralu u Džakarti stižu svi podaci o mogućem cunamiju

Sistem funkcioniše ovako: Morsko dno poigrava u pojasu Sunda, trusnom području blizu indonežanske obale. Minut ili dva kasnije seizmografi registruju potres, beleže jačinu i širinu. U informativnom centru u glavnom gradu Džakarti prikupljaju se informacije sa seizmografa, GPS-uređaja i obalskih stanica. U tom centru 24 sata dnevno sede stručnjaci koji hitno moraju da odluče da li će podići uzbunu. Pet minuta nakon što je potres registrovan, nadležni treba da aktiviraju alarm ili da saopšte da nema opasnosti. U slučaju da upozorenja na cunami, ostaje oko pola sata da se obavesti ugroženo stanovništvo.

U toj odluci ljudima pomaže računar, zapravo softver razvijen u Nemačkoj koji se zove „SeisComP3“. Ova kompjuterska zver za tren oka prerađuje dostupne podatke i poredi ih sa jednim od hiljada mogućih scenarija koji su pohranjeni u memoriji. Ipak, konačna odluka nije prepuštena mašini već mora da je donese dežurni u Centru za uzbunjivanje. U slučaju alarma, obaveštenje se hitno prenosi na televiziji, radiju i putem SMS poruka. Cilj eksperata je polovična uspešnost – na svaki „ispravni“ alarm može da dođe jedna lažna uzbuna. Pre uvođenja GITEWS-a, lažne uzbune su bile mnogo češće.

Probe uspešne

Do sada je novi sistem dva puta oglasio alarm: 12. septembra 2007. ispred južne obale Sumatre desila se serija zemljotresa. GITEWS je za tri i po minuta locirao epicentar i odredio magnitudu zemljotresa, iako sistem tada još nije bio instaliran u punoj snazi. Centar je u roku od pet minuta izdao upozorenje – 20 minuta kasnije je cunami udario u obalu.

Dva zemljotresa jačine između 8 i 9 stepeni Rihtera protresla su dno Indijskog okeana 11. aprila ove godine. I tada je upozorenje izdato prilično brzo iako je cunami, srećom, izostao. Ispostavilo se da su tektonska pomeranja pod Zemljinom korom bila horizontalna, a ne vertikalna kao kod razornog cumanija 2004. godine. Kod horizontalnih pomeranja mnogo manje energije se prenosi na vodu pa samim tim ne nastaju razorni talasi.

Rano upozorenje na cunami možda ne može da spreči materijalnu štetu, ali može da spase ljudske živote

Rano upozorenje na cunami možda ne može da spreči materijalnu štetu, ali može da spase ljudske živote

Od marta prošle godine sva odgovornost je u rukama Indonežana. „Ipak, Nemačka i dalje podržava rad sistema, i posebno obučavanje personala u Centru za uzbunjivanje“, kaže Rajnhard Hitl iz Istraživačkog centra u Potsdamu. Iako je sistem tehnički sasvim postavljen na noge, naučnici, radnici i stanovništvo moraju da nauče kako pravilno da se ponašaju u slučaju alarma.

Autori: Frank Grotelišen / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković