Upotrebljavajte manje soli!
31. oktobar 2010.
Finci su odavno radikalno smanjili unošenje soli u organizam. Javna kampanja je očigledno bila tako uspešna, da sada potrošači oštro kontrolišu proizvode koji im se nude po supermarketima, restoranima…
„Mušterije nas često pitaju koliko soli ima u hlebu. Radije kupuje onu vrstu hleba koja je manje slana,“ kaže nam jednoj pekari u Helsinkiju, a muškarac koji je upravo kupio par zemički to i potvrđuje:
„Veoma vodim računa o tome da ne koristim previše soli. Imam povišen pritisak i moram da se čuvam.“
Druga mušterija u pekari dodaje: „Ja uopšte ne volim ukus soli. Radije koristim druge začine. Nije mi teško da se odreknem soli.“
Lepo su vaspitani ovi severnjaci – bar što se tiče soli
Iza svega stoji, zapravo za ovo je zaslužna kampanja finske lige za zdravo srce. Pokrenuli su je naučnici, pre više decenija.
„U kasnim 60-im stopa smrtnosti zbog infarkta je u Finskoj bila najviša u svetu. Finci su imali povišen pritisak, jeli su previše soli. Morali smo nešto da uradimo protiv toga,“ kaže Marjana Lahti-Koski, stručnjak za ishranu.
Proizvodi koji sadrže malu količini masti i soli su posebno obeleženi – malim crvenim srcem. A oni koji ne vole neslano i požele da kupe normalne proizvode – mogu na njima da pročitaju upozorenje – jako posoljeno! Pa - ko voli, nek izvoli.
Nigde u Evropi se ne troši tako malo soli kao u Helsinkiju. Rezultati su očigledni: 80 odsto manje infarkta. Međutim ima i ovde onih koji se ne daju zavesti, pa je nastao lobi – za so i slanu hranu.
„Naša generacija se i onako hrani mnogo zdravije nego prethodne. Ja ne vodim posebno računa o tome koliko soli jedem,“ kaže jedan mladić, a jedna Finkinja dodaje: „Obožavam ukus soli na kuvanom jajetu i ne želim da ga se odreknem.“
Pa dobro, to i nije tako strašno.
Autori: R. Rajhštajn, D. Roščić
Odg. urednik: J. Leon