Upotreba Drezdena

Trinaesti februar je u Drezdenu godinama bio datum okupljanja neonacista koji ulicama hodaju sa bakljama i zastavama oružanih snaga Nemačkog carstva. To je godišnjica bombardovanja tog grada na kraju Drugog svetskog rata. Nisu izostajali ni sukobi desničarskih ekstremista i kontrademonstranata.

Iako i dalje ima trzavica, datum više ne donosi ulične borbe u saksonskom gradu na krajnjem istoku Nemačke. To je uglavnom zasluga „Radne grupe 13. februar" koju je 2009. inicirala bivša gradonačelnica Helma Oroš. Ta demohrišćanka htela je da formira savez koji obuhvata široke društvene slojeve kako bi se suprotstavio zloupotrebi Dana sećanja. Tu su ljudi iz sveta politike, kulture, ekonomije, sporta, nauke i religije.

Na bilans ovog saveza, nakon osam godina angažmana protiv nacionalizma i iskrivljavanja istorije, gleda se različito. Istina je da je obeležavanju Dana sećanja manje onih obučenih u crno, ćelavih i agresivnih neonacista, ali je zato više naizgled bezopasnih sledbenika pokreta Pegida (Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada). Koliko njihovi nastupi mogu biti neprijateljski prema strancima može se videti ponedeljkom tokom redovnog marša koji održavaju u Drezdenu. A 13. februar ove godine pada upravo na ponedeljak.

Protiv umetničke instalacije

Pegida skreće pažnju na sebe i drugim danima – uvek kada njen osnivač Luc Bahman nađe za shodno. U lošem sećanju je ostala akcija na Dan ujedinjenja Nemačke prošle godine. Tokom zvanične proslave tog praznika, koja je 2015. godine bila upriličena upravo u Drezdenu, članovi Pegide su prozivali kancelarku Angelu Merkel i druge visokorangirane zvaničnike države. Bahman je mobilisao putem društvenih mreža pri čemu je pozivao na „pauzu za cigaretu". Sličan scenario se spremao uoči Dana sećanja na 13. februar.

Šta čeka Drezden je Pegida pokazala prošlog utorka prilikom otkrivanja umetničke instalacije „Monument" ispred Bogorodičine crkve u Drezdenu. Instalacija sirijsko-nemačkog umetnika Manafa Halbunija sastoji se od tri vertikalno postavljena autobusa – baš onako kako se postavljaju u alepu kako bi pružili zaštitu od snajperskih metaka. „Otpad mora biti uklonjen", zatražio je pristalica Pegide govoreći o ovoj instalaciji. Gradonačelnik Dirk Hilbert je napadnut kao „izdajnik naroda". On je već ranije dobijao pretnje smrću pa je pod policijskom zaštitom.

Umetničko delo bi trebalo da bude izloženo dva meseca i prema volji njegovog autora i gradonačelnika ono predstavlja deo obeležavanja Dana sećanja na bombardovanje Drezdena pre 72 godine. Hilbert brani koncept. On je rekao da želi da podseti na žrtve njegovog grada tokom Drugog svetskog rata baš kao i na žrtve građanskog rata u Siriji. Ljudskost znači i to da se ne zatvorimo u sećanju na sopstvene patnje, rekao je Hilbert. Umesto toga predlaže da se „pruži ruka onima kojima su bombe uništile sve".

Diskusija o instalaciji „Monument" je u međuvremenu dobila zaplet. Jer, kako prenosi Zeksiše cajtung pozivajući se na izjave očevidaca, zid od autobusa u Alepu delo je radikalnih islamista. Teško je reći da li je to istina. I samo bombardovanje Drezdena od uvek su obavijali mitovi i laži pa se tako do danas diskutuje o broju poginulih i o tome da li je savezničko bombardovanje bilo ratni zločin.

Lanac ljudi u znak sećanja

Gradonačelnik Hilbert je postao neprijatelj u očima stare i nove desnice i jer je uoči obeležavanja Dana sećanja upozorio na opasnost stvaranja mita o žrtvama. Drezden je sve drugo samo ne nedužan grad, rekao je on.

Kada padne mrak i oglase se zvona ponovo će se okupiti više hiljada građana koji je će, držeći se za ruke, formirati lanac ljudi na ulicama grada. Lanac se formira od 2010. Godine kao vid protesta zbog zloupotrebe ovog dana. Pre dve godine je u formiranju lanca učestvovala i desničarska stranka Alternativa z Nemačku koja je zvanično članica „Radne grupe 13. februar". Ali ove godine gradski ogranak Alternative neće učestvovati jer je, kako kažu, obeležavanje godišnjice „politički opterećeno".