Unosni poslovi sa Iranom | Politika | DW | 20.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Unosni poslovi sa Iranom

Privrednici sa Zapada sa velikom pažnjom prate pregovore o iranskom atomskom programu. U slučaju dogovora, došlo bi do ublažavanja sankcija. Nemačkim firmama smeše se unosni poslovni ugovori.

Iako su sankcije, "tehnološka čuda" iz Amerike, mogu sasvim normalno kupiti i u Iranu. Ajped, Ajfon, Mekbuk... Svaki novi model posle izvesnog vremena stigne i na iransko tržište. Teško je odupreti se utisku da je reč o dvostrukim aršinima. Jer uprkos sankcija (od sredine 2013.), Teheran ima blagoslov američke vlade za uvoz ovakvih i sličnih uređaja.

"Da je jedna nemačka firma poželela na iranskom tržištu da plasira svoje uređaje, to joj ne bi bilo odobreno, jer bi oni dobili oznaku "Dual-Use", kaže Helene Rang, šefa Udruženja za Bliski, Daleki i Srednji Istok u intervjuu za DW. "Dual-Use" je oznaka za uređaje, koji mogu biti upotrijebljeni kako u civilne tako i u vojne svrhe, što je slučaj sa mobilnim telefonima ili računarima.

Zbog iranskog nuklearnog programa je međunarodna zajednica ovoj zemlji sve više pooštravala sankcije. Zabranjen je pre svega uvoz nafte iz Irana. Zamrznuto je i bankarsko i finansijsko poslovanje, ali i izvoz mašina, postrojenja i tehnologije, kao i uređaja koji imaju dvostruku primenu. Svu robu, koju Nemačka izvozi, mora odobriti nemačka Agencija za kontrola izvoza.

Ipak, nemačka privreda je višestruko prekoračila zakonske okvire, koji regulišu trgovinska ograničenja", pojašnjava Daniel Bernbek iz nemačke Komore za spoljnu trgovinu u Teheranu. Razlog tome su bliski odnosi sa Izraelom. Izrael se plaši iranskog nuklearnog programa i zalaže za oštre sankcije. Stoga izraelski premijer, Benjamin Netanjahu oštro kritikuje direktne pregovore, koji se sa Iranom vode o iranskom nuklearnom programu.

Duboki pad

Pre sankcija je nemačka privreda imala sjajnu saradnju sa Iranom, pre svega firme srednje veličine u oblasti mašinogradnje, petrohemije, rudarstva i trgovine na malo. Nemačka je 2006. bila drugi po važnosti privredni partner. Osam godina kasnije situacija je posve drugačija. Zemlja koja je najviše profitirala od uvođenja sankcija Iranu je Kina. Kinezi, Rusi i Turci popunili su praznine, nastale opadanjem trgovinske razmene sa zemljama Zapada.

Ali za preduzeća sa Zapada sada bi se situacija mogla preokrenuti. Novi iranski predsednik Hasan Rohani vodi Iran više u pravcu SAD i Evrope. Od novembra 2013. pet stalnih članica Saveta sigurnosti UN sa pravom veta i Nemačka vode direktne pregovore sa Iranom u Beču.

Međunarodna zajednica od Irana očekuje da redukuje upotrebu nuklearne energije. Zauzvrat je Zapad od početka pregovora ublažio sankcije i mami Iran obećavajući ukidanje najbolnijih sankcija. SAD su pored toga na bankovne račune Irana postepeno uplatile zamrznute milijarde dolara, naplaćene prodajom iranske nafte.

Rok za postizanje dogovora u sporu oko nuklearnog programa ističe ovog vikenda, zbog čega će pregovarati potrajati do nedelje, 20. jula, u Beču. "U najvažnijim tačkama i dalje postoji velika razlika u mišljenju", izjavio je šef američke diplomatije Džon Keri. Njegov iranski kolega Džavad Šerif je preko Tvitera poručio: "Mi možemo pisati istoriju, ali poverenje nije jednosmerna ulica." Istovremeno, i u slučaju da ne dođe do dogovora, pregovori se nastavljaju, poručio je američki predsednik Barak Obama.

Veliki interes za Iran

Iran je jedna od naftom najbogatijih zemalja. Ima ogromne zalihe nafte i gasa. Na mnogim mestima koristi se zastarela tehnika, a razlog su sankcije. Daniel Bernbek smatra da bi se srednjoročno mogao uspostaviti trgovinski obim sa Iranom od tri do šest milijardi evra godišnje.

Mnoge firme već rade na brzom ulasku na iransko tržište nakon ublažavanja sankcija. U SAD već teku pripreme za osnivanje Američko-iranske trgovačke komore. Tamošnji mediji su nedavno objavili da je potpisan predugovor vredan milijarde evra između američkog koncerna "World Eco" i iranske vlade. "SAD zloupotrebljavaju sankcije, kako bi se odomaćile na iranskom tržištu pre konkurentskih firmi iz Evrope", tvrdi iranski ambasador u Nemačkoj, Ali Reza Šeik Atar.

Helene Rang smatra da bi nemačka preduzeća trebalo da "požure". Šanse su još uvek dobre. Oko 80 dosto mašina i postrojenja u Iranu potiče iz Nemačke. "Onog momenta kada se ublaže sankcije, počinje ogroman posao u oblasti rezervnih delova i materijala. S obzirom na visoke cene nafte, Iran bi uskoro mogao doći do velikih suma novca, koje bi mu omogućile velike investicije. Ni američki koncern Epl - najverovatnije neće biti izuzetak.