Uništavanje oružja u Nemačkoj

U sred šume, negde između Štutgarta i Beblingena, na kraju blokiranog puta, nalazi se postrojenje za uništavanje vojnih sredstava i oružja savezne pokrajine Severne Rajne Vestfalije. Kapija pod stražom, visoka ograda i bodljikava žica dele od ostatka šume teren na kojem se nalazi nekoliko drvenih baraka, montažnih hala i nekoliko bunkera, sakrivenih ispod malih uzvišenja zemlje.

U jednoj od tih baraka, za pisaćim stolom, sedi šef tog postrojenja Per Miler; navodi koliko je predatog oružja, legalnog i ilegalnog, uništeno ove godine:

„Do juče smo imali 64,5 tona. Svakodnevno palimo peći za uništavanje oružja dugog i kratkog dometa. Uglavnom je to oružje dugih cevi, odnosno puške – 75 odsto. Ranije smo jednom do dva put nedeljno uništavali oružje, a sada to radimo svakodnevno. Došli smo do granica kapaciteta.“

Oružje često napunjeno i otkočeno

Do oktobra 64,5 tona – reč je o više od 40.000 noževa, pušaka i pištolja. Radi poređenja, 2008. godine bilo ih je samo 12.000. Miler i njegovi ljudi moraju da provere broj svakog komada isporučenog oružja, kako ne bi uništili pogrešno.

Često se dešava da im se isporuči oružje napunjeno municijom i otkočeno. „Onako kako je deka držao u natkasni pored kreveta, tako ga baka predaje“, smeškajući se kaže Miler, sa puno razumevanja:

„Dobro je što se predaje oružje, koje se ne čuva u skladu sa propisima, kao i oružje za lov ili streljačka udruženja. Pa ipak, moram da kažem da najveći deo oružja koje ovde pristiže, nije oružje kojim neuračunljivi pojedinci vrše ubistva. Ako to neko hoće da uradi, onda ne pomaže ni oduzimanje oružja...“

Autori: Svenja Pelcel / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković