1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Umro je Boris Jeljcin

"Danas, 23. aprila u Centralnoj kliničkoj bolnici, u 15.45 po lokalnom vremenu, umro je prvi predsednik Rusije Boris Jeljcin“.. Smrt je nastupila usled uznapredovale srčane slabosti, naveo je diarektor kliničko bolničkog centra Kremlja Sergej Mironov. Jeljcin je bio na mestu predsednika od 1991. godine od 31. decembra 1999. kada je podneo ostavku i na mesto vršioca dužnosti predsednika imenovao sadašnjeg predsednika Vladimira Putina.

default

Boris Jeljcin rodjen je 1. februara 1931. godine u selu Butka, kod Jekterinburga, bivsseg Sverdlovska, na Uralu. Zavrssio je politehniccki institut u Sverdlovsku, gde je pocceo i partijsku karijeru.Nakon prelaska u Moskvu, dossao je na ccelo odeljenja za gradnju Centralnog komiteta KPSS, postao sekretar CK, a zatim 1985. godine i prvi sekretar Moskovskog gradskog partijskog odeljenja.

Postao je, za to vreme brzo, popularan ne samo medju Moskovljanima, vech i ssirom Rusije.Jeljcin je 1987. godine bio smenjen sa partijskih funkcija i vratio se u visoku politiku tek u martu 1989. godine, kada je izabran za narodnog deputata SSSR.U junu 1991. godine na opsstim izborima velikom većinom izabran je za prvog predsednika Ruske Federacije. Bio je na vrhuncu popularnosti. Masa mu je skrandirala...

U avgustu 1991. godine, u vreme pokussaja drzzavnog prevrata, Jeljcin je stao na ccelo demokratskih snaga,

„Rusija preživlljava tragične momente u svojoj istoriji. Puč je u suprotnosti sa ruskim ustavom“.

Reči su kojim je Jeljcin pozvao stanovništo na otpor protiv pučista. Slika ruskog predsednika koji stoji na tenku i brani Perestroiku obišla je svet.

Kratko potom usledio je trijumf nad Gorbačovim. Sovjetski savez se raspao, na čelu Rusije bio je Jeljcin. Nakon uspeha usledio je pad. U krvavoj borbi za vlast sa parlamentom protivnom reformama poginulo je 100 ljudi.U septembru 1991. Jeljcin je potpisao ukaz o zabrani Komunističke partije. U tom periodu njegovo ime je vezano za prelaz države na tržišn demokratski sistem. U decembru iste godine Jeljcin je zajedno s a liderima Ukrajine i Blorusije potpisao sporazum o stvaranju zajednice nezavisnih država što je dovelo do raspada Sovjeskog Saveza.

U septembru 1993. potpisao je ukaz o raspuštanju Sjezda narodnih poslanika i Vrhovnog saveta Rusije i o održavanju izbora za novi organ vlasti - federalnu skupštinu, što je dovelo do novih sukoba u društvu, između komunista i demokrata.

Sa Jeljcinom je povezan i rat u Čečeniji, jer je po njegovom ukazu 1994. godine upućena federalna vojska u tu republiku.

U julu 1996. godine, Jeljcin je ponovo izabran za predsednika Rusije, dobivši skoro 54 odsto glasova birača. U novembru iste godine, nakon nekoliko srčanih udara, izvršena mu je operacija na srcu, ali je od januara 1999. godine bolovao od opasnih zdravstvenih kriza gotovo svakog meseca.

Neočekivano, 31. decembra 1999. godine objavio je u televizijskom obraćanju naciji ostavku na mesto predsednika i imenovao tadašnjeg premijera Vladimira Putina za vršioca dužnosti. Putin je, na prošlogodišnjoj godišnjoj konferenciji za novinare, ocenjujući rad Jeljcina izjavio da je 'upravo u to vreme, kada je Jeljcin bio na čelu Rusije, narod dobio glavno - slobodu'. 'To je ogromna istorijska uloga Jeljcina', kazao je Putin.