1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Umorna i iscrpljena ledi Ešton

Godinu i po dana pre isteka mandata, Ketrin Ešton, visoka predstavnica Evrpske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, najavljuje da ne namerava da se ponovno kandiduje. Zašto?

Kada je Evropska komisija 2009. godine imenovala britansku laburističku političarku, baronicu Ketrin Margaret Ešton za novu visoku predstavnicu Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku, mnogi su se pitali: ko je ta Ešton? Baronica od Apholanda bila je, doduše, do tada već godinu dana na dužnosti komesarke EU za trgovinu, ali evropskoj javnosti (kao ni britanskoj) nije bila naročito poznata.

Zadatak koji je novim imenovanjem pred nju postavljen bio je, moglo bi se reći, zaista ambiciozan. Ona, naime, time nije postala samo visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku već i potpredsednica Evropske komisije kao i predsednica Veća ministara spoljnih poslova zemalja članica Unije. Njen glavni zadatak bio je povezivanje spoljne politike pojedinih država u jedno. U tome je trebalo da je podrži Evropska diplomatska služba – telo koje do danas nije sasvim izgrađeno.

Ketrin Ešton nije bilo nimalo lako još od samog početka preuzimanja funkcije visoke predstavnice. Pojedine zemlje članice oštro su se protivile zvaničnom nazivu „ministarke spoljnih poslova EU“, s obzirom na to da nisu želele dodatno jačanje te, ionako centrazovane funkcije. Prilikom imenovanja, baronica je odmah poručila svojim kritičarima: „Ocenite me na osnovu onog što radim i uverena sam da ćete tada zadovoljni i na mene ponosni“.

Jedan od sastanaka ministara spoljnih poslova EU

Jedan od sastanaka ministara spoljnih poslova EU

Ali, u međuvremenu, očigledno je da se ipak mora reći da ni ona sama nije zadovoljna svojim radom i onim što je do sada postigla. Naime, pre nekoliko dana otvoreno se požalila da je preopterećena poslom. Ona je, isto tako, između redova najavila da ne namerava da se ponovo kandiduje i to iako joj mandat ističe tek za godinu i po dana.

Loše poznavanje stranih jezika

Zadovoljstvo ispunjenjem njenih zadataka od strane drugih, od samog početka je bilo vrlo skromno. Jedan od razloga je bilo njeno loše vladanje stranim jezicima, što pre svega za Francuze nije baš nevažna sitnica. Što se tiče nemačkog, kako je sama rekla, taj jezik je nekada učila u školi, „ali je do sada sve zaboravila“. Obećanje da će popraviti znanje stranih jezika, Ešton do danas nije ispunila.

Druga kritika je bila da joj nedostaje iskustvo na području spoljne politike, ali taj nedostatak je u međuvremenu nadoknadila. Treći prigovor koji se vrlo često mogao čuti jeste navodna činjenica da je često nema tamo gde bi zapravo trebalo da bude, da ne izražava jasno svoje mišljenje, da nije dorasla zadacima, da je često preopterećena i da, generalno, nije dovoljno angažovana. U tom smislu, poznata je anegdota kada je njena portparolka na jednoj konferenciji za novinare, na pitanje da li joj je poznato gde se Ešton trenutno nalazi, odgovorila: „Ne, to nam nije poznato, ali ona u svakom slučaju radi“. Nemačka poslanica Stranke zelenih obratila se Ešton jednom prilikom rečima: „Ukoliko Vam je previše odgovornosti, onda ovo možda nije pravi posao za Vas“.

Teški uslovi rada

No, jesu li ti prigovori i kritike zaista fer? Janis Emanuilidis iz briselskog Centra za evropsku politiku kaže da je Ešton u osnovi oprezna. „Ona nije pokazala jasne strateške linije. Bilo je trenutaka kada nije reagovala dovoljno brzo, ali, istovremeno, mora se reći da su joj uslovi rada zaista otežani“, kaže Emanuilidis. „Finansijska kriza ostavila je malo slobodnog prostora za spoljnopolitičke teme, a time i za nju samu, dok su inicijative u borbi protiv krize u Libiji i Siriji odmah preuzele pojedine države; pre svega Francuska i Velika Britanija.“

Sa dijaloga Beograd-Priština

Sa dijaloga Beograd-Priština

I nemački evropski poslanik stranke demohrišćana Elmar Brok, Ešton uzima u zaštitu: „U svakom slučaju mora se reći da je izgradnja spoljnopolitičke službe koja deluje i funkcioniše u velikom broju zemalja i koja vodi do toga da sada u 90 odsto slučajeva u UN postoji nešto što se naziva zajedničkom, evropskom pozicijom – veliki uspeh“, kaže Brok. Što se nedostataka i propusta tiče za njih su, prema njegovom mišljenju, jednako odgovorne pojedine zemlje članice kao i sama Ešton.

Granice zajedničke spoljne politike

Drugim rečima, ono što nedostaje je na neki način sloga zemalja članica po pitanju zauzimanja zajedničkog stanovišta zemalja članica Evropske unije.

Glavni zadatak Ketrin Ešton je koordinacija, povezivanje i posredovanje kako bi uopšte mogla da se uspostavi neka zajednička spoljna politika. Ona je Evropskoj uniji itekako potrebna, pre svega kako bi svoj ekonomski značaj i uticaj prenela i na područje svetske politike. „Samo ako zastupamo zajednička gledišta, moći ćemo da obranimo i svoje interese. Ukoliko to ne bude bio slučaj, onda će drugi donositi odluke umesto nas“, kaže Brok. To je potvrdila i sama Ešton pre dve godine kada su se lomila koplja oko zajedničkog odnosa prema krizi u Libiji. „Problem je u tome što postoje tolika različita gledišta. Imamo 27 suverenih zemalja članica koje su strastveno uverene u svoja prava da samostalno odlučuju o politici“, rekla je tada britanska baronica.

Zajednica zemalja Evropske unije suočava se sa posebno velikim problemima kada je reč o ratu i miru. Prema mišljenju Janisa Emanuilidisa, pogotovo u takvim trenucima postaju vidljive granice u stvaranju jedna zajedničke evropske spoljne politike. Po tom pitanju se verovatno ništa neće promeniti – ni kada se na položaju visokog predstavnika evropske spoljne politike pojavi neko drugi.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković