1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Umetnost kao sredstvo političke moći

Bilo da je reč o predsednicima, diktatorima, poglavicama, kraljevima – svi su se oni oduvek, pa tako i danas, rado prikazivali putem slika, arhitekture, fotografija, kako bi učvrstili svoj položaj i moć.

U centru slike nalazi se kancelar. Osmehuje se, okružuje ga gomila anonimnih građana. Od telohranitelja ni traga ni glasa. Nigde ne piše ni njegovo ime, kao ni stranačka pripadnost. Nema ni slogana. Dovoljan je takoreći sam Helmut Kol i njegova popularnost. Nikakve dodatne informacije, nikakve reklame ili otvorene poruke. Hrišćansko-demokratska unija (CDU) je 1994. godine Helmuta Kola kao svoga kandidata za položaj kancelara u predizbornu kampanju poslala upravo s tom fotografijom (na gornjoj slici). „Reč je o zaista neobičnom plakatu jedne predizborne kampanje. Kol je tu prikazan kao 'nagi vladar' kojem nije potrebna nikakva zaštita. On se slobodno kreće među svojim građanima i toliko je omiljen da ne treba da se plaši za sopstvenu kožu ili život. Takvi prikazi su u stvari veoma stari. Još u antičkim vremenima vladari su se prikazivali na takav način“, objašnjava Elizabet fon Hagenov. Ona je istoričarka umetnosti i radi na hamburškom Institutu za istraživanje političke ikonografije. Fon Hagenov je jedan od vodećih stručnjaka kada je reč o analizi vizuelnog prikazivanja, insceniranja političkih događaja i njihovih protagonista.

Razglednica sa Adolfom Hitlerom

Razglednica sa Adolfom Hitlerom

Politički prostor pod lupom

Spomenuti plakat samo je jedan u zbirci koja se sastoji od oko 300.000 primeraka: fotografija, slika, plakata. Nju je od 1991. godine do danas sakupio hamburški istraživački tim s ciljem analize i istraživanja skrivenih poruka na plakatima, razglednicama, slikama i fotografijama, ali i na skulpturama, slikarskim platnima, reljefima. Reč je o jednoj vrsti vizuelne enciklopedije političkog prostora i to u periodu od vremena antike pa sve do danas. Institut za političku ikonografiju smešten je u prostorijama kuće Varburg u Hamburgu (koja je ime dobila po svom osnivaču, jevrejskom istoričaru umetnosti Abiju Varburgu). Na ulazu u zgradu stoji natpis „Mnemosyne“, što u prevodu znači „sećanje“.

Kuća Varburg

Kuća Varburg

„Nas u prvom redu interesuju odgovori na pitanja kao što su: na koji način se različiti politički sistemi prikazuju? Kako to čine demokratska društva, a kako totalitarni sistemi i diktatori? Koja sredstva i medije koriste politički vlastodršci s ciljem održanja na vlasti i uticaja na javnost“, kaže jedan od saradnika spomenutog tima, istoričar umetnosti Martin Varnke.

On dodaje da se politički uticaj ne primećuje i ne očitava samo u pismenom obliku (predavanja, knjige, kraći ili duži tekstovi) već i u raznim ceremonijama, svečanostima, u pozorištu, spomenicima i naravno – u slikama. „Radi se o analizi toga kako se politička i socijalna moć prikazuje pomoću umetnosti. Na primer, jedan vladar u srednjem veku je iznad grada, na brdu, izgradio kulu. Pomoću te arhitekture on je odaslao poruku koja glasi: „Ja vladam nad vama i celom okolinom“, objašnjava Fon Hagenov.

Snaga slike

Mnogi materijali su već digitalizovani i mogu se naći na internet-stranicama. Na primer, pod naslovom „Adolf Hitler“, mogu se videti razglednice nastale u periodu od 1933. do 1945. godine, koje nacističkog diktatora prikazuju u svim mogućim insceniranim situacijama i položajima. Upravo one najčešće prikazuju Hitlera kao vladara bliskog narodu i vrlo omiljenog.

Barak Obama sa saradnicima na fotografiji koja je obišla svet

Barak Obama sa saradnicima na fotografiji koja je obišla svet

Zbirka sadrži i slike bivšeg iračkog predsednika i diktatora Sadama Huseina. Jedna od njih, iz godine 2002, oslikana je na zidu umetničkog centra „Sadam u Bagdadu i prikazuje tog vladara na belom konju sa uzdignutim mačem. „Tu se radi o klasičnom primeru slikovnog slanja političkih poruka, odnosno o tipičnom instrumentalizovanju slika u političke svrhe“, kaže istoričar umetnosti i jedan od saradnika hamburškog istraživačkog tima Martin Varnke.

U današnje vreme političari se u prvom redu služe slikama. Jedan od najpoznatijih, novijih primera jeste slika – fotografija koja prikazuje američkog predsednika Baraka Obamu u krugu njegovih najbližih suradnika. Između ostalih, tu su Džo Bajden i Hilari Klinton. Fotografija je snimljena u Beloj kući 2011. godine. Lica prisutnih su napeta, pogledi svih prikovani su za ekran na kojem se uživo prikazuje prenos operacije „Džeronimo“ u Pakistanu, a koja je okončana ubojstvom terorističkog vođe Osame bin Ladena. Kako kaže Varnke, ta fotografije sadrži jednu snažnu poruku američkog predsednika: „Moji najbolji savetnici su me savetovali i sve što radim, radim za dobro svog naroda.“

Autori: Mihael Marek / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković