1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Umetnost ili reklama za Brejvika?

Norveški masovni ubica Anders Brejvik je tokom suđenja iznosio svoje nacističke teze. Četiri evropska pozorišta – među kojima i jedno u Berlinu – obradili su ovaj tekst za scenu. Da li je to umetnost ili promocija ubice?

Saša O Sojdan /na slici) drži u rukama Brejvikovu izjavu. Debeli svežanj stranica A4 sa rečima norveškog ubice koji je u centru Osla i na ostrvu Utoji pobio 77 ljudi. Njegova namera je bila da se predstavi  kao „branilac nordijske rase“ i da privuče maksimalnu pažnju javnosti za svoje ideje. Njegova prva bina bila je sudnica, a sada jedna glumica turskog porekla čita njegov tekst u jednostavnoj prostoriji „Teatardiskauntera“, avangardnog pozorišta u Berlinu.

Režiser Milo Rau postavljanjem ovog teksta na pozornicu želi da „ogoli desničarski mejnstrim u Evropi“. Gledaoci imaju priliku da više od jednog časa posmatraju Sojdan kako pokušava da ovom tekstu podari glas. Stoji iza braon govornice, obasjana tankim mlazom svetlosti. Čita uz pauze, monotono, da bi potom naglašavala, gledala ukočenog pogleda, a onda prelazila  na sledeće rečenice. U tekstu je reč o sistemu obrazovanja i vladavine koji su navodno podrili marksisti, o ideologiji, ovde nazvanoj multikulturalizmom koja starosedeoce, Evropljane, gura u propast. 

Rasprodata predstava u Berlinu

Kada je scensko čitanje pre nedelju dana trebalo da se održi u Nemačkom nacionalnom pozorištu u Vajmaru, uprava pozorišta se usprotivila. Tomas Šmit, upravnik teatra je izjavio da ne želi da stvori forum za Brejvika. Ne želi ubicu na sceni. Čitanje je održano u susednom bioskopu. Sve je izazvalo veliko uzbuđenje i mediji su ga proglasili skandaloznim. Usledilo je naravno još veće interesovanje i u Berlinu je predstava bila rasprodata.

Urteil gegen Breivik in Oslo

Brejvik koristio sudnicu kao pozornicu, a sada su njegove reči dospele i na pravu pozornicu

Naravno da se ovde ne postavlja pitanje da li ubicama treba dozvoliti da govore na sceni. Oni su inače rado viđeni likovi u pozorištu, od Sofoklovog Edipa preko Šilerovih „Razbojnika“, ili Raskoljnikova iz pera Dostojevskog – sve su to ličnosti u sukobu sa sobom. Oni ubistvom prevazilaze granicu, ali uključuju publiku. To se zove identifikacija. U slučaju Brejvikove izjave, taj mehanizam ne postoji. Ni režiser ni čitač ne žele da imaju vezu sa Brejvikom.                                       

Autori: Hajner Kizel / Mirjana Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević