Umetnik za careve i prosjake | Mozaik | DW | 12.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Umetnik za careve i prosjake

Albreht Direr bio je i ostao jedan od najpoznatijih umetnika u istoriji. Ali, osim izuzetnog talenta za slikarstvo i matematiku, posedovao je i veliki talenat za – biznis.

Albreht Direr, rođen 1471. godine, bio je ono što se naziva sveopštim, univerzalnim genijem: slikar, matematičar, bakrorezac, crtač... Odrastao je u porodici zlatara te je tako i svoju karijeru započeo upravo u radionici svoga oca gde je izučio taj zanat. U to vreme je Nirnberg, grad u kojem je rođen i odrastao, bio jedan od glavnih nemačkih umetničkih centara. Tu su se okupljali umetnici iz cele ondašnje Evrope – što i nije bilo toliko čudno s obzirom na izuzetno bogatstvo stanovnika tog grada. Plemstvo i bogati građani tu su više nego negde drugde bili spremni da potroše čak i pozamašne sume novca kako za slikarska platna ili skulpture, tako i, za tada vrlo popularne, globuse.

Direorva rodna kuća u Nirnbergu

Direorva rodna kuća u Nirnbergu

Odlazak u Švajcarsku i Italiju

Pa ipak, uprkos velikoj kreativnoj energiji koja se u to vreme u Nirnbergu osećala na svakom koraku, Direr je napustio svoj rodni grad i prvo otišao u Švajcarsku, u Bazel, nešto kasnije u Kolmar i Strazbur. Uprkos činjenici da putovanja u to vreme nisu bila nimalo popularna, Direr je nekoliko godina kasnije (nakon venčanja sa Agnes Frej, ćerkom jednog nirnberškog bakroresca) otišao u Italiju. Susreti sa radovima ondašnjih renesansnih majstora, poput Rafaela i Mikelanđela, trajno su uticali i na Direra; na njegov pogled na svet kao i na umetnički stil i izraz.

Kada se u poslednjim godinama 15. veka iz Italije vratio u rodni Nirnberg, ta promena mogla se videti i na njegovoj spoljašnjosti. Svojom dugom kosom i karakterističnom bradom i brkovima, Direr je delovao gotovo egzotično, što mu je na neki način pomoglo i u popularnosti koja je rasla iz dana u dan. Budući da mu je u međuvremenu bilo i samom jasno da je umetnost bakroreza i drvoreza doveo do samog savršenstva, te da od njega, u to vreme (a ni kasnije) nije bilo boljeg, Direr je otišao i korak dalje. Angažovao je posebne agente koji su imali za zadatak da njegove radove što bolje plasiraju na tržištu i prodaju.

Grafika: Četiri jahača apokalipse

Grafika: Četiri jahača apokalipse

Smisao za biznis

Ono što je bilo posebno i što do tada nije u tom smislu postojalo, jeste činjenica da je umetnik „proizvodio“ radove kako za one najbogatije, za njihove palate i vile, ali i za one siromašnije. Njegovu umetnost je takoreći svako mogao sebi da priušti. Najveći uspeh postigao je serijom drvoreza „Apokalipsa“, nastalom tokom 1498. godine. Najpoznatija slika iz te serije prikazuje četiri jahača Apokalipse koji zemljom seju smrt i uništenje; ratove, glad, bolesti najgore vrste. Ti prizori čak i na današnjeg posmatrača naviknutog na zaista okrutne scene nasilja, ostavlja dubok utisak, a tako je bilo i sa Direrovim savremenicima. Sakupljači umetnosti doslovno su se otimali za te radove.

Njegova „Apokalipsa“ najbolji je primer onoga po čemu je Direr sve do danas jedan od najvažnijih umetnika uopšte: snaga izraza, neverovatna mašta, realizam i preciznost u prikazu detalja.

Autori: Mark fon Lipke-Švarc / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković