Umetnici o nemačkim izborima

Slavlje među biračima i članovima demohrišćanima (CDU), frustracije među liberalima i osećaj nesigurnosti kod ponekih. „To je stvarno neka čudna konstelacija. Očigledno u ovoj zemlji postoji većina koja se kreće malo levo od sredine – ako se spektar stranaka socijaldemokrata, Levice i Zelenih tako može okarakterisati. Nasuprot tome nalazi se velika pobeda konzervativne snage koja se zapravo i ne može jednostavno objasniti. Angela Merkel ipak neće moći da vlada samo tako, bez problema“, kaže nemački pisac Moric Rinke. On dodaje da ga pre svega čudi to što je CDU dobio gotovo apsolutnu većinu i to sa sadržajima koji zapravo tokom izborne kampanje nisu ni bili vidljivi. „Reč je dakle ili o senzaciji ili o jednom vrlo tužnom rezultatu u našoj, moglo bi se reći, post-političkoj kulturi. To je zapravo bilo prvo što sam pomislio nakon objavljivanja izbornih rezultata“, kaže Rinke u razgovoru za Dojče vele.

Da li su Nemci suviše komotni?

Politika je složena stvar, ponekad čak možda i suviše složena. Tako bar Rinke objašnjava činjenicu da na primer teme vezane za evropsku politiku, prema njegovom mišljenju, tokom izborne kampanje nisu igrale nikakvu posebnu ulogu. Za njega lično je međutim upravo ta tema jedna od najvažnijih, ali u nju, eto, nije želela da se upusti čak niti opozicija. „Imam utisak da naši političari misle da bi narodu ta tema bila opterećenje… Umesto toga, izborne kampanje imaju sve manje sadržaja i postaju više poput šablona. Socijaldemokrate ne nude nikakve socijal-političke ekonomske koncepte, ništa što bi, politički gledano, moglo da se suprotstavi evropskoj politici Angele Merkel. Samim tim, nestaju i teme i sadržaji za diskusije“, dodaje Rinke.

Nezadovoljan nastupima socijaldemokrata (SPD) i Zelenih je i pisac Feridun Zaimoglu. Kako je u razgovoru za Dojče vele naglasio, posebno ga ljuti ponašanje Pera Štajnbrika (SPD) i Jirgena Tritina (Zeleni). Prema njegovom mišljenju, trebalo je da obojica, nakon objavljivanja izbornih rezultata, podnesu ostavke. „Umesto toga oni su seli i jednostavno izjavili da nisu ostvarili svoje ciljeve. To jednostavno tako ne ide“, kaže Zaimoglu. Prema njegovom mišljenju, članovi tih dveju stranaka bi sada trebalo da odu na ulice i razgovaraju s ljudima. „Mislim da su izbori tim strankama pokazali mnogo toga, i to je pozitivno. Inače, izborni rezultat me ne čini srećnim. Nemci su, po mom mišljenju izabrali sigurnost. Sigurnost u smislu da bi stvari jednostavno trebalo i dalje da teku kao i do sada“, kaže Zaimoglu.

Odgovornost leži i na medijima

I Klaus Štek, direktor Akademije umetnosti u Berlinu, kritikuje nedostatak političke volje u nemačkom društvu. Prema njegovom mišljenju, pobeda Angele Merkel zapravo odražava nemački mentalitet. „Ljudi u ovoj zemlji imaju veliku potrebu za sigurnošću pa im Angela Merkel zato i odgovara jer ona izbegava političke sukobe“, kaže Štek. On dodaje da upravo tu njenu karakteristiku mnogi cene jer su ionako većinski postali veoma komotni. „Dosegli smo jednu apolitičnu situaciju u kojoj nekima smeta čak i sam nagoveštaj nekakvog sukoba.“

Pri tom, smatra Štek, odgovornost leži i na novinarima koji svoj zadatak (da prenesu suprotna mišljenja) takođe više ne ispunjavaju kako treba. „Mediji više ništa ne objašnjavaju što demokratiju dovodi u opasnost. To me zapravo najviše brine – ta sveopšta depolitizacija koja vlada na svim područjima. To moramo da pokušamo da suzbijemo. Kada je reč o izborima, o tome za koga ću glasati, ta odluka bi trebalo da bude doneta na osnovi razmišljanja, a ne na osnovi simpatija ili intuicije“, kaže Štek.

Tradicija liberalizma u Nemačkoj

No, ima i onih koji su sasvim zadovoljni rezultatom izbora. Muzičar Henri Šmit iz benda „Di Princen“ kaže na primer da on s tim rezultatima „može sasvim dobro da živi“. „Naravno da ima stvari koje mogu da se kritikuju, ali verujem da to što Angela Merkel ostaje još četiri godine na vlasti nije najgore što je Nemačkoj moglo da se dogodi. Ono što me iznenadilo jeste činjenica da liberali nisu uspeli da osvoje dovoljan broj glasova za ulazak u Bundestag“, kaže Šmit i dodaje da ga je to ipak ne neki način i obradovalo s obzirom na to da do te stranke ne drži baš mnogo.

Za razliku od njega, književnik Ridiger Zafranski smatra da je ipak „šteta što su lberali tako potonuli“. „Tradicija liberalizma morala bi ipak da ostane očuvana, bez obzira na to što ta stranka nije uvek u najboljim rukama. Nadam se da će sada doći do renesanse liberalizma“, kaže Zafranski.

Promena perspektive

„Bez obzira na diskusije na temu koliko su Nemci politični ili koliko bi to trebalo da budu, sve je to relativno. Mislim da će, uprkos tome što Angela Merkel ostaje na vlasti, ipak doći do promena. A kako? Bez prolivanja krvi, mirno i demokratski. Ako malo pogledamo šta se događa u svetu i šta tamo znači promena vlasti, onda stvarno moramo da kažemo da možemo da budemo srećni sa demokratijom kakvu imamo“, zaključuje književnik Ralf Đordano.

Autorke: Petra Lambek / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković