1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Umetnici jedva preživljavaju

Nemački umetnici poput Gerharda Rihtera ili Marija Adorfa pripadaju tek neznatnoj manjini umetnika koji od svog rada mogu dobro da žive. Ostatak jedva preživljava i živi na samom rubu egzistencije.

„Ako ste kao umetnik poznati, nemate nikakvih problema. Ali većina mojih poznanika koji su takođe umetnici, jedva da od svog rada preživljavaju. I ja jedva da zaradim za skroman život“, kaže Jirgen Feneberg (na naslovnoj fotografiji članka). On živi u Berlinu, u četvrti Krojcberg radi u sopstvenom ateljeu. Krajem osamdesetih doselio se u glavni grad i od tada živi samo od svoje umetnosti; od skulptura koje prodaje uglavnom stalnim kupcima.

Fenenberg je samo jedan od slobodnih umetnika kakvih u Nemačkoj ima mnogo. Koliko ih tačno ima, ne može niko sa sigurnošću reći budući da se svako može nazvati slobodnim slikarom, slobodnim glumcem ili muzičarem. Većina njih rade kao samostalni radnici i žive isključivo od prodaje svojih dela ili svojih nastupa. Pri tome isto tako velika većina živi izuzetno loše, jedva da zarađuju dovoljno za život. Za štednju za dane u starosti, za odlazak u penziju malo ko među njima ima dovoljno novca. Oni koji od svoje umetnosti mogu dobro da žive su tek vrlo retki izuzeci.

Život na rubu siromaštva

Prema podacima nemačkog Socijalnog osiguranja namenjenog umetnicima (KSK), kod kojeg se svi slobodni umetnici mogu osigurati, prosečna godišnja zarada od pisanja, likovnih umetnosti ili muzike, iznosila je 2011. godine oko 14.000 evra. To je mesečno manje od 1.200 evra bruto što daje od 900-1.000 evra čistog novca. Time ova grupa, prema nemačkim standardima, zapravo živi na samom rubu egzistencije.

Siromašnima se u Nemačkoj smatraju svi oni čija su mesečna primanja manja od 1.000 evra bruto. Umetnici koji se osiguravaju preko KSK, moraju za svoje zdravstveno i penziono  osiguranje plaćati polovinu uobičajenog iznosa, dok ostatak za njih plaća država. Koliko njihov deo iznosi, to ovisi od slučaja do slučaja, zavisno od same mesečne zaradi. To ujedno znači da ukoliko malo zarađuju – malo i izdvajaju za penziono osiguranje te da će penzija jednog dana biti veoma niska.

Straßenmusikanten Leipzig 2011

Mnogi svoju umetsnot izvode na ulici za bakšiš

I KSK naravno nudi mogućnosti dodatnog penzionog osiguranja, ali njega, kako kaže umetnik Fenenberg, malo ko može priuštiti. „Trenutno malo uplaćujem jer malo i zarađujem. Da zarađujem više, uplatio bih dodatno privatno penziono osiguranje, ali to za sada nije moguće, iako znam da od toga zavisi moja budućnost, odnosno, primanja u penziji“, zaključuje on.

Promenjiva i neredovna primanja

„Umetnička primanja su vrlo promenjiva; jednog mesec mogu biti viša, drugog pak izuzetno niska. Pisci, glumci, likovni umetnici svoj novac zarađuju vrlo neredovno. Sve u svemu se može reći da umetnici u Nemačkoj ne žive dobro. Mnogi moraju da rade i neke sporedne poslove kako bi preživeli. Ako imaju sreće tada te sporedne delatnosti mogu povezati sa pravim zanimanjem. Recimo, neki likovni umetnici za život zarađuju tako što izrađuju internet stranice za preduzeća“, objašnjava Veronika Miršel, zadužena za slobodne umetnike pri sindikatu ver.di.

I Fenenberg dodatno zarađuje tako što svoje radove iznajmljuje raznim preduzećima. „Mnogi od mojih poznanika rade dodatno. To nije ništa neobično i niko od nas s time nema nikakav problem. Ali, svi se brinemo za budućnost, za starost. Nisam naivan po tom pitanju, ali upravo zbog toga što je situacija takva kakva je, pokušavam da živim u sadašnjosti“, kaže Fenenberg.

Autori: Klaudia Prevezanos / Željka Telišman
Odg. urednik: Nemanja Rujević