Umesto proslave „Oluje“ politički obračun | Politika | DW | 06.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Umesto proslave „Oluje“ politički obračun

U Kninu je proslavljena 18. godišnjica od vojne akcije Oluja koja se u Hrvatskoj obeležava i kao Dan pobede. Nakon što su okupljeni skandiranjem pozdravili generale povratnike iz Haga, premijera Milanovića su izviždali.

default

Hrvatska

Iako se činilo da će haška presuda kojom su hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač oslobođeni optužbi za ratne zločine, dovesti do katarze hrvatskog društva, to se ipak, nije dogodilo. Hrvatska je Dan pobede i godišnjicu vojno akcije Oluja, kojom je 1995. godine slomljena takozvana SAO Krajina i vraćena petina teritorija u sastav Republike Hrvatske, proslavila sa olakšanjem, ali i dalje uz prebrojavanja „crvenih i crnih“.

Gotovini se u Kninu skandiralo

Gotovini se u Kninu skandiralo

Dokaz tome je govor premijera Zorana Milanovića u Kninu koji se na trenutke, uprkos poruci „mržnjom i zloćom prema nikome, te dobrim i dobrom voljom prema svakome“, nije čuo. Tako su okupljeni građani i branitelji, koji mahom pripadaju desnim političkim opcijama, povicima, uvredama i zvižducima nadglasali demokratski izabranog premijera levo-liberalne koalicije.

Jedna od onih koja je tokom devedesetih, pre i nakon Oluje, aktivno učestvovala u pregovorima sa pobunjenim Srbima je Vesna Škara-Ožbolt, predsednica tadašnjeg Nacionalnog odbora za uspostavljanje poverenja. Zvižduke i uvrede u Kninu ne smatra velikim problemom, već odrazom aktuelne političke i privredne situacije u Hrvatskoj. „Milanović nije izviždan zbog svojih izjava i postupaka u prošlosti, jer tada nije ni bio aktivan u politici. Teška je situacija, loše se živi. U Kninu se živi od državne pomoći, svi su pogoni zatvoreni toliko godina nakon Oluje“, objašnjava i dodaje da nije dovoljno samo braniteljima dati penzije, već da ljudima treba osigurati i posao.

Odlazak Srba nije se mogao sprečiti?

U razgovoru za DW, Škare-Ožbolt kaže da se odlazak Srba tokom Oluje nije mogao sprečiti budući je to bila njihova dugo pripremana odluka. „Nije tajna da su se narušili odnosi u samom vođstvu takozvane SAO Krajine. Dosta je velik sukob nastao između Babića i Martića. Život je bio težak. Čak smo u sklopu pregovora za mirno rešenje prema njima puštali kamione sa hranom i naftom. Znalo se da je situacija očajna. Planovi evakuacije i naredbe narodu da moraju otići dokazuju da je to ipak bila njihova odluka“, priča Škare-Ožbolt.

Vesna Škara-Ožbolt

Vesna Škara-Ožbolt

Oluja je, tvrdi ona, bila i izuzetno važna za Bosnu i Hercegovinu, posebno u svetlu događanja u Srebrenici. Akcija Hrvatske vojske u saradnji sa Armijom BiH je, kaže, sprečila novi pokolj koji je bio planiran za Bihać. Zvaničnih predstavnika srpske nacionalne manjine ni ove godine nije bilo u Kninu i sasvim je jasno da Srbi u Hrvatskoj, a pogotovo oni koji su izbegli tokom Oluje, današnji praznik doživljavaju drugačije od hrvatskih suseda, kojima on predstavlja simbol povratka normalnom životu. „Treba pobediti u miru i treba pružiti ruku onima koji su na drugoj strani i treba prepoznati da Hrvatsku vole i pripadnici nacionalnih manjina“, bile su reči sa kojima je predsednik Ivo Josipović pozvao na izgradnju novih i zdravih međunacionalnih odnosa. „Kao pregovarač za normalizaciju života između Hrvata i Srba znam koliko je težak put uspostavljanja poverenja. To će trajati još godinama. Ti odnosi imaju svoje uspone i padove, ali mislim da u opštem smislu idu napred“, tvrdi Škare-Ožbolt.

Zločini nisu planirani

Optužbe koje dolaze iz Srbije, ali i od pojedinih hrvatskih građanskih organizacija, da Hrvatska nije učinila ništa na kažnjavanju odgovornih za zločine počinjene nad Srbima nakon Oluje Vesna Škare-Ožbolt odbacuje. Kaže da je Hrvatska poduzela nekoliko vojnih akcija i u većini njih nije došlo do ozbiljnijih problema. „Kad je reč o području Knina i 'Krajine', došlo je do jedne vrste osvete onih koji su se počeli vraćati. Nije bilo dovoljno policije i nije bio dobar prelaz sa vojnog na civilni deo. Tu je nastao problem koji nije bio predviđen, nameran ili planiran“.

Škare-Ožbolt je nakon rata obavljala i funkciju ministarke pravosuđa. Kaže da je pravosuđe odmah nakon akcije Oluja počelo sa procesuiranjima i da dobar deo procesa još uvek traje. „Hrvatska mora rešiti sve te slučajeve. Ona mora imati tu snagu i pravdu u pobedi“, zaključuje Škare Ožbolt.

U Hrvatskoj bez sudskih presuda za Oluju

Franjo Tudjman Mate Granic Soldaten Kroatien

Tuđman u Kninu 6.8.1995.

S druge strane, podaci koje je objavio Centar za suočavanje sa prošlošću „Documenta“ nedvosmisleno ukazuju su sudovi uradili vrlo malo. „U Hrvatskoj još nema sudske presude za "Oluju", upozorili su tek nekoliko dana uoči slavlja u Kninu. Do sad su ekshumirani posmrtni ostaci 941 osobe ubijene tokom akcija Bljesak i Oluja od čega je, prema podacima Uprave za zatočene i nestale ministarstva branitelja Republike Hrvatske, identifikovano njih 585.

„Žrtve u sudskim procesima najčešće ne dobijaju nadoknadu, jer se obeštećenje u sudskoj praksi vezuje za pitanje da li je bilo krivične presude za ratni zločin. Bez obzira na nacionalnost, i Srbi i Hrvati su u tim tužbama prečesto morali da plate parnične troškove“, upozorila je predsednica „Documente“ Vesna Teršelič na činjenice koje i dalje stoje na putu suočavanju sa prošlošću i postavljanju nekih zdravih temelja za novi suživot.

Autor: Siniša Bogdanić, Zagreb
Redakcija: Jakov Leon