1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Umesto platana - voz pod prozorom?

Nadležne beogradske institucije najavile su seču oko 500 platana u Bulevaru kralja Aleksandra. Građani, nezadovoljni tom odlukom, napravili su Fejsbuk grupu, koja je za svega nekoliko dana okupila više od 4.000 članova.

default

Bulevar Kralja Aleksandra u Beogradu

Bulevar kralja Aleksandra mogao bi uskoro da ostane bez kompletnog drvoreda, ukoliko se ostvare namere gradskih vlasti da poseku oko 500 platana u toj najdužoj beogradskoj ulici. Objašnjenja koja se navode za taj potez su različita. U jednom trenutku se kaže da se platani moraju poseći zbog predstojeće rekonstrukcije šinskog saobraćaja, koji se premešta na sredinu Bulevara, a zatim i da je drveće bolesno i trulo, i da kao takvo predstavlja opasnost za građane i imovinu. Gradsko „Zelenilo“ se pri tome poziva na studiju Šumarskog fakulteta, u kojoj stoji da je više od 70 odsto stabala u kritičnom stanju.

Institucije u nadležnosti grada ponudile su svoje razloge za taj potez, ali zainteresovani građani nisu zadovoljni objašnjenjima. Organizovali su se stoga u grupu „Sačuvajmo beogradske platane“ na društvenoj mreži Fejsbuk, i na taj način pokušavaju da izvrše pritisak na gradske vlasti da promene svoju odluku.

Bulevar Kralja Aleksandra

Olga Sabo, profesor srpskog jezika, kaže za Dojče vele da članovi te grupe ne veruju u zvanična objašnjenja, jer se u prethodnim decenijama pokazalo da su nestajali čitavi delovi grada sa arhitektonskim obeležjima, uključujući tu i parkove i zelene površine:

„Kada bismo imali jasan odgovor, kada ne bi postojale stvari koje nas zbunjuju: da li je to prolazak metroa, da li su to nova parking mesta, onda bi verovatno cela slika bila drugačija. Ali, ne znam nijedan grad gde je u jednom trenutku posečeno 500 stabala takve starosti.“

Ko dovoljno plati- radi šta hoće

Kritičari ove namere ističu da ozbiljne metropole čine i ozbiljne napore da spasu svako drvo. Drvo je u takvim gradovima nemoguće jednostavno iseći, ukoliko se pre toga o tome ne izjasni praktično konzilijum stručnjaka. Olako otpisivanje 500 stabala stoga se može videti i kao dokaz da je u Beogradu zavladao takozvani „investicioni urbanizam“, kaže za Dojče vele arhitekta Miloš Živković:

„Gde investitori imaju pravo da rade šta hoće, znači samo ako dovoljno plate, i ukoliko se dogovore sa gradskim vlastima- njihov je Beograd. A o pravima i potrebama građana apsolutno niko ne vodi računa. To mora da se promeni. Tu prosto ne postoji dijalog, tu postoji samo jedan govor sile, jedan monolog, gde onaj ko ima para radi šta hoće.“

Bulevar Kralja Aleksandra

Iza platana se krije – laki metro?

Dodatni razlog za sumnju građana izazvao je i podatak da će se stabla seći samo na potezu od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace, ali ne i ona koja idu od Skupštine do Vuka. Ako su stabla bolesna, ističe Živković, kako je moguće da su u jednom delu Bulevara ona potpuno zdrava? Po njegovim rečima, i to govori da ovde postoje neki drugi planovi gradskih vlasti koji se kriju od građana:

„I po meni, ovo uklanjanje stabala je izvedeno samo zbog toga da bi se na mala vrata progurala priča o lakom metrou. Znači, to je poenta i suština priče, i mislim da su platani u ovom slučaju na žalost samo kolateralna šteta. Nedavno je i glavni gradski arhitekta izjavio da je grad mnogo bliži lakom nego normalnom metrou, što znači da ćemo mi građani Bulevara imati voz pod prozorom. Kakvi će to biti uslovi za život, i koliko će se pogoršati, to je već neko pitanje za dalju analizu.“

Ekološka katastrofa

Krajnji rezultat je da Beograd smanjuje svoje zelene površine pod naletom zainteresovanih biznismena, koji ne prezaju ni od korišćenja maskiranih batinaša u obračunu s građanima. Kako ta nebriga izgleda u praksi vidljivo je i na primeru rekonstrukcije jedne od glavnih beogradskih ulica, Ulice kralja Milana, kaže Miloš Živković:

Bulevar Kralja Aleksandra

„Prvo, što se radi od jako nekvalitetnog materijala, jer imamo prilike da vidimo da se ploče non-stop zamenjuju, pucaju, prosto je bila loša i izrada i kvalitet materijala koji je uzet za popločanje. A što se tiče uništenog zelenila za to je dovoljno prosto baciti pogled, i uporediti fotografije pre nego što je isečen drvored i sada. Znači, ta ulica više nema nikakav hlad, potpuno je promenjena mikro klima, i sa ekološke strane je tamo napravljen jedan genocid. I nad ljudima koji tu žive, ali i nad svima nama koji prolazimo svakog dana tom ulicom.“

Zelenilo se otima na sve strane

Arhitekta Živković kaže da slučaj platana nije usamljen, i da su građani tokom proteklih godina vodili brojne bitke za spas zelenila. On tako navodi afere dečijeg igrališta „Šljunkara“ i Peti parkić, kao i najnoviji primer pokušaja otimanja skoro šest hektara zvezdarske šume. Ta šuma se seče pod izgovorom proširenja bolnice, iako to Kliničko-bolnički centar „Zvezdara“ nije tražio.

Takođe, na prostoru bivše Vojne kasarne, jedan od viđenijih srpskih biznismena planira izgradnju Dedinja 2, tvrdi Živković. To će takođe značiti uništenje šume, a po zakonu šumsko zemljište se ne može pretvoriti u građevinsko bez odluke Vlade Srbije a ne gradskih vlasti, upozorava arhitekta Živković.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 29.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LlHw
  • Datum 29.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LlHw