Umesto nuklearki ruski gas

Odluka Nemačke da do 2022. godine zatvori sve nuklearne elektrane naišla je na veliki odjek u ruskim medijima i tim povodom ministar privrede Filip Resler izjavio je tokom ovonedeljne posete Moskvi: „Iz toga se vidi da odluka ima i veliki međunarodni značaj. Ona će naravno imati posledice i kada je reč o snabdevanju energijom u zemlji i nije nikakva tajna da već danas Rusija Nemačkoj isporučuje trećinu primarne energije“.

Vrlo je verovatno da će ubuduće biti potrebno još više ruskog gasa čemu se posebno raduje Gazprom koji ima monopol na eksploataciju gasa. Gazprom je saopštio da će postepeno povećavati proizvodnju gasa – ove godine računa se sa 519 milijardi kubnih metara, 2014. očekuje se 570 milijardi.

Već se grade ili planiraju novi gasovodi – ispod Baltičkog mora, takozvanim Severnim tokom gas će poteći već na jesen, sve je bliža izgradnja i Južnog toka ispod Crnog mora.

Nemačka vlada pobrinuće se da dugoročno ne raste zavisnost od isporuka ruskog gasa, ali je srednjoročno to neizbežno i ministar Resler kaže: „Bar neko vreme, dok obnovljivi vidovi energije jednog dana ne podmire najveći deo naših potreba, moraćemo da ulažemo u elektrane, na primer na gas. I tu je glavni isporučilac, naravno, Rusija“.

Posle toga doći će do izražaja najnovija energetska mešavina u kojoj će veliku ulogu imati ekološka struja. Razmišlja se i o kupovini tečnog gasa u Kataru ili severnoj Africi.

Međutim, ruski stručnjaci ne veruju u energetski preokret u Nemačkoj. Tako direktor „Istočnoevropske analize gasa“ Mihail Korčemkin govori o „postfukušima sindromu“ i za list „Komersant“ izjavio je da nemačka vlada do datuma zatvaranja elektrana, 2022. godine, ima još dovoljno vremena da se predomisli.

Prema mišljenju većine Rusa to bi bilo i pametno. Oni, naime, ne shvataju odluku o napuštanju nuklearne energije, kao što je ne razume ni ukrajinski predsednik Viktor Janukovič koji se zalaže za izgradnju novih nuklearnih elektrana i koji je na donatorskoj konferenciji za Černobil u aprilu izjavio da je odluka Berlina „daleko od života i realnosti“.

Autori: Kristina Nagel, Nenad Briski
Odg. urednik: Jakov Leon