1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Uloga medija u padu Berlinskog zida

Danas se navršava 19 godina otvaranja granice između tadašnje Istočne i Zapadne Nemačke. O okolnostima koje su dovele do pada Berlinskog zida znamo puno, ali, kakvu su ulogu tada odigrali mediji?

Berlinski zid srušen je 9. novembra 1989. godine

Berlinski zid srušen je 9. novembra 1989. godine

Pre 35 godina (1973.) prvi zapadni novinari dobili su dozvola rada u DDR-u i s lica mesta izveštavali su o životu u DDR-u. Istovremeno, istočnonemački novinari izveštavali su sa zapada. U radu i jednih i drugih veliku je ulogu igrao Štazi - tajna policija DDR-a.

Štazi je kontrolisao i dirigovao celim medijskim sistemom DDR-a i pokušavao da utiče i na izveštavanje zapadnih kolega koji su radili na teritoriji Istočne Njemačke. Mnogima je ipak polazilo za rukom da izbegnu zamke i stalni nadzor špijuna Štazija. Oni su odigrali važnu ulogu u padu Berlinskog zida.

Fric Plajtgen izveštavao je iz DDR-a za zapanonemačku TV stanicu ARD

Fric Plajtgen izveštavao je iz DDR-a za zapanonemačku TV stanicu ARD

Zabranjene akcije novinara

Zigbert Šefke i Aram Radonski bili su jedini novinari koji su se 1989. godine usudili da snime tadašnje demonstracije u Lajpcigu - snimali su sa zvonika jedne crkve! Da ih je Štazi tada uhvatio na delu, završili bi u zatvoru. Za takve akcije tajna služba znala je uhapšene da kazni zatvorom i do 20 godina.

„Naravno da nas je bilo strah. Mi smo znali da u Lajpcig dolazi vojno pojačanje DDR-a i znali smo da ne dolaze u taj grad u šetnju.“

Šefke danas priznaje da je sa svojim prijateljem Aramom Radomskim tajno sarađivao s novinarima iz Zapadne Nemačke.

„Mi smo zaobišli tadašnja pravila ponašanja istočnih i zapadnih novinara, koji su potpisale dve nemačke države. Srećom, imali smo istomišljenike na TV stanicama sa zapada koji su delili naše mišljenje o besmislenoj situaciji u kojoj smo se tada nalazili.“

Svi novinari koji su bili akreditovani u DDR-u morali su da zatraže dozvolu ukoliko su želeli da napuste Istočni Berlin i odu na teren u neko mesto na području DDR-a. Štazi je imao dosijee o svakom pojedinačnom novinaru sa zapada, a svakog novinara nadziralo je 20-tak špijuna Štazija. Među njima su čak i tadašnji novinari iz DDR-a.

20 špijuna po glavi novinara

Magazin Špigel, naslovna strana iz 2005.

Magazin Špigel, naslovna strana iz 2005.

„Naše kancelarije su prisluškivane, baš kao i naši stanovi“, kaže Ulrih Švarc. On je sedam godina bio dopisnik zapadnonemačkog magazina Špigel iz DDR-a. Špigel nije smeo da se prodaje u DDR-u. Članovi Vlade Demokratske Republike Nemačke su ga naravno čitali, ali obični ljudi nisu mogli da ga kupe na kiosku. Ipak, mogli su da gledaju zapadnonemačku televiziju.

Od 1973. godine, u fazi popuštanja nemačko-nemačkih odnosa i napretka u politici približavanja Istočnog Berlina i Bona, rukovodstvo DDR-a dozvolilo je građanima gledanje do tada „zabranjenog“ programa.

Zapadnonemačka je televizija svojim izveštavanjem o svetskim događajima dala odlučujući doprinos krahu režima DDR-a. Tome su, na duži rok, doprineli i mediji iz DDR-a, baš zbog toga što oni nisu smeli da izveštavaju o tome šta se zaista događa u DDR-u. Harald Hendel radio je kao novinar u DDR-u.

„Mislim da su naši istočnonemački mediji odigrali odlučujuću ulogu u padu Berlinskog zida. Mediji su ohrabrili široke narodne mase u protestu protiv režima. Ljudi su odjednom shvatili da svojim ponašanjem mogu nešto i da promene. Građani su shvatili da je vlasti u DDR-u nesposobna i nemoćna, i da se gasi. Ko je tada uopšte mogao da predvidi da će se dogoditi jedna takva revolucija bez prolivanja krvi? Mislim da to ne bi bilo moguće bez tadašnjeg izveštavanja medija.“

  • Datum 09.11.2008
  • Autor Marlis Šaum
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Fq99
  • Datum 09.11.2008
  • Autor Marlis Šaum
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Fq99