1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Ulazak u evrozonu, kome to još treba?

Iako je evro u ovoj godini oslabio za čak 17 odsto prema dolaru, to nije sprečilo ministre finansija evrozone da predlože novu, 17. državu članicu – Estoniju. Ipak, ulazak ove države nosi za sobom i određeni rizik.

Estonija je spremna na rizik

Estonija je spremna na "rizik"

U sred krize, čiji početak kraja nije ni na vidiku, nedavno je odjeknula vest! Ministri finansija Evropske unije odobrili su ulazak Estonije u evrozonu od 1. januara 2011. Estonija će tako postati prva baltička država koja će nacionalnu valutu, krunu, zameniti evrom.

Da bi uvele evro, zemlje kandidati trebalo bi da zadovolje više kriterijuma, uključujući visinu državnog deficita, javnog duga i inflacije.

„Pokazalo se da je ispunjenje ovih kriterijuma ustanovljenih u Mastrihtu, bez obzira na trenutnu ekonomsku krizu, moguće“, kaže za Dojče vele Jurgen Ligi, ministar finansija Estonije. On ističe da će Estonija u ovoj godini imati javni dug od 8,5 odsto bruto društvenog proizvoda, dok bi u narednoj godini javni dug trebalo da bude 12,4 odsto, što je najniži nivo u čitavoj EU. Predviđanja Evropske komisije su i da će ova država uz to imati, u ovoj i narednoj godini, deficit od 2,4 odsto BDP.

Nastavljamo sa stabilnom i opreznom politikom

NO FLASH Symbolbild Euro Kurs

Ulaskom u evrozonu, fiskalna, monetarna i makroekonomska politika u Estoniji se neće promeniti, tvrdi naš sagovornik, dodajući da će njegova država nastaviti da podržava primenu stabilne i oprezne politike, koja traje još od početka procesa tranzicije.

„Budući da imamo veoma nizak nivo javnog duga i snažan sistem banaka, nema nikakvog osnova da brinemo o mogućim finansijskim rizicima u tom smislu“, kaže ministar finansija Estonije.

On dodaje da će do 2014. godine doći će do blagog porasta javnog duga, posle čega će ponovo početi da opada. Kada je reč o mogućem riziku od povećanja prosečnog javnog duga unutar evrozone, Ligi kaže da „rizika nema, čak ni u uslovima proširenja evrozone, ako država ostane ispod gornjih granica duga i deficita“.

„Uvereni smo da je u toku proces jačanja Pakta o stabilnosti i rastu. Ojačavanje makroekonomskog nadzora sprečiće pojavu rizika od nove finansijske krize u EU“, kaže Ligi, misleći pre svega na pad evra prema dolaru u ovoj godini za čak 17 odsto.

Zeleno svetlo evrozone – rizično?

Ipak, i pored optimizma zvaničnika EU i podrške, koju ministri finansija država članica daju Estoniji za učlanjenje u evrozonu, postoje potencijalni rizici po finansijsku stabilnost Estonije ulaženjem u evroklub, usled obaveza da uloži svoj doprinos novom mehanizmu potpore zemljama evrozone. Ligi ipak tvrdi da ga to ne brine.

„Cilj svih država članica evrozone jeste očuvanje stabilnosti evra. Spremni smo da, vođeni principom solidarnosti, učestvujemo u privremenim mehanizmima za stabilnost. Države koje će imati koristi od ovog mehanizma će tako uspeti da vrate zajmove.“

Estonija je inače jedna od retkih država EU čiji je deficit 2,4 odsto. Dakle, manji od predviđene gornje granice od tri odsto BDP-a, propisane Paktom o stabilnosti i rastu. Do toga je došlo pošto je vlada prošle godine sprovela program štednje, uprkos dubokoj recesiji. Tada je vlada Estonije isticala snažnu posvećenost priključenju evrozoni, koja se sada isplatila.

u nastavku: Uvođenje evra = veća strana ulaganja?