Ujedinjenje opozicije teško da će ugroziti vladajuću AKP u Turskoj

Predsednički kandidat Partije pravde i razvoja u nedelju je odustao od kandidature posle širokih narodnih protesta, upozorenja vojske da je ugrožen sekularni poredak države i odluke ustavnog suda da poništi prvo glasanje u parlamentu. Zemlju sada očekuju vanredni izbori a glavna tema preidzbrne kampanje, i to uglavnom kroz radikalnu prizmu, biće sekularizam i islam. Javnost strahuje od političke nestabilnsti posle glasanja zakazanog za 22. jul.

Evropljani se pitaju šta se dogodilo umerenim partijama desnog ilevog cenbtra koje su bile izuzetno uticajne osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka čime su omogućil estabilizaciju zemlje. Nekada reformski orijenztisane Otadžbinska partija Turguta Ozala, Partija pravog puta Tansu Čiler ili Demokratska partija levice Bulenta Ečevita umele su da osvajaju i po 25 procenata glasova i formiraju stabilne većine. Te stranke danas ne mogu da se oslone ni na bazu od pet odsto birača.

Politički analitičar Erhan Goksel ukazuje da su tokom osamdesetih ekonomska tranzicija, liberalizacija tržišta i intergcacija u međuanrodne sisteme snažno uticali pr esvega na srednju klasu koja je tada masovno glasala za desni ili levi centar. Partije u centru političkog spektra imale su podršku oko 80 odsto birača. Na izborima 2002. dobile su ukupno tek 20 procenata. Goksel objašnjava:

«Nije srednji stalež počeo drugačije da glasa, srednji stalež je u društvenom smislu propao a većina njegovih pripadnika pala je u po standardu niže grupe. Tokom osamdesetih se promenio ustaljeni sistem raspoedele prihoda u Turskoj i to s eprenelo i na politiku a tokom devedesetih u Anatoliji se rodila nova buržoazija, drugačiaj od onog koju čini veliki kapital u Istanbulu. Ta grupa je takođe postala bitna osnova uspeha Partije pravde i razvoja.»

AKP, kako jojglasi skraćeno ime, utvrdila je svoj uticaj posle pobede na izborima 2002. ali njena snaga, uz zahteve dmeonstranata na mnogim skupovima protiv islamizacije zemlje, sada nagnala na ujedinjenje Otadžbinsku partiju i Partiju pravog puta u novu Demokratsku partiju. Najveća parlamentarna opziciona Narodna republikanska partija pozvala je Demokratsku partiju levice da joj se pripoji. To bi i jednom i drugom bloku olakšalo ulazak u skupštinu jer je izborni cenzus od deset odsto previsok i u sedamdesetomilionskoj Turskoj ostavlja bez poslaničkih mandata stranke koje dobiju milione glaosva.

Iako se čini da se politički milje menja, glavne podele i uoči izbora 22. jula ostaće one između prosekularista i proislamista. Politikolog Erhan Goksel smatra da dubina podela i žestina diskusije neće dozvoliti ni ujedinjenoj opoziciji da ozbiljnije zapreti popularnosti vladajuće AKP: «Tursku očekukju polarizovani izbori. Birači će ići negativnom selekcijom, za ili protiv AKP. Ranije su birači glasali za svoju stranku bez obzira u kakvom je položau u tom trenutku bila. To znači da će svima oni koji nisu radikalno za ili radikalno protiv vladajuće stranke biti veoma teško da pređu cenzus i uđu u skuzpštinu.»