Ujedinjenje nije završeno bez Balkana | Evropa | DW | 22.11.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Ujedinjenje nije završeno bez Balkana

Politika proširenja jedan od najvažnijih projekata EU. Ono nikada nije bilo deo problema, već deo rešenja za stvaranje velike, jake i ujedinjene Evrope, poručio je Evropski parlament.

U poslednjem izveštaju Evropskog parlamenta o politici i strategiji proširenja ocenjuje se da je u pitanju uspešna priča koja označava i slobodu kretanja, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, poštovanje fundamentalnih i ljudskih prava, izgradnju demokratije, reforme društva i sistema. Koliko je važna transformativna moć proširenja za zemlje potencijalne članice, toliko je ono bitno za definisanje ciljeva, identiteta i politike same Evropske unije.

„Nema ni jednog tako jakog transformativnog instrumenta kao što je proširenje. Ono je apsolutno jedinstven instrument koji imamo i moramo ga koristiti pametno“, izjavio je komesar za proširenje EU, Štefan File, na zasedanju u Strazburu.

Kukan: Moramo da pokažemo sposobnost da doprinesemo rešavanju otvorenih pitanja

Kukan: Moramo da pokažemo sposobnost da doprinesemo rešavanju otvorenih pitanja

Naglašavajući da kriterijumi proširenja ustanovljeni pre dve decenije u Kopenhagenu i dalje ostaju relevantni, File dodaje da se politika proširenja stalno i iznova razmatra, uzimajući u obzir razvoj situacije i lekcije naučene iz prethodnih proširenja. Tako je revidiran i pristup pristupnim pregovorima, gde se poglavlja koja se tiču vladavine prava i fundamentalnih prava sada provlače kroz čitav tok razgovora. Još jedna od lekcija iz prošlosti je i neophodnost rešavanja bilateralnih pitanja pre ulaska u članstvo Evropske unije.

„Zalažem se za to da sva bilateralna pitanja moraju da budi rešena pre potpisivanja pristupnog ugovora. Sam pristupni proces stvara jak impuls za rešavanje otvorenih pitanja“, kaže File, dodajući da se takva pitanja moraju rešavati svim sredstvima- pregovorima, arbitražnom, sudom u Hagu.

Kako odblokirati unutrašnja i bilateralna pitanja na Balkanu?

U trenutku ekonomske krize u Evropi, u Evropskom parlamentu upozoravaju na neophodnost sprečavanja slabljenja procesa proširenja, stvaranja umora ne od proširenja već od reformi, i ističu važnost transparentnog i fer procesa. Pojedini evropski poslanici hvale zalaganje komesara Štefana Filea na pokušajima da odblokira mnoga unutrašnjepolitička i bilateralna pitanja zemalja u procesu proširenja. U Strazburu se tako moglo čuti i pitanje kada će same zemlje aspiranti na članstvo ili politički činioci u tim zemljama videti „veći cilj“ procesa proširenja. Sa druge strane ima i onih u Evropskom parlamentu koji od Evropske unije očekuju jaču politiku proširenje, artikulisanje problema i ukazivanje na pravi put.

„Ako želimo da proširenje krene napred, moramo da pokažemo sposobnost da doprinesemo rešavanju pitanja kao što su pitanje imena Makedonije, sever Kosova ili budućnost Bosne i HercegovineH. Potrebna nam je veća predanost i jasna vizija da bi postigli cilj“, smatra predsednik Odbora Evropskog parlamenta za saradnju sa Jugoistočnom Evropom Eduard Kukan.

Ujedinjenje čini EU jakom

Ocenivši proširenje kao, ne samo tehnički, već „vrlo“ politički proces, poslanici Evropskog parlamenta ponavljaju da se svaka zemlja mora procenjivati po sopstvenim dostignućima, ali i da u razgovorima o „kriterijumima i mapama puta“ ne bi trebalo zaboraviti i ideju mira, solidarnosti, ujedinjene Evrope, koja „ne može biti završena bez Zapadnog Balkana“. A upravo je kombinacija proširenja i dublje integracije ono je što Evropsku uniju čini jakom i velikom.

„Ekonomski blok od 30 i nešto zemalja u budućnosti, sa preko 500 miliona ljudi, biće značajna snaga na koju svet mora da računa“, zaključio je Čarls Tanok (Charles Tannock) predstavnik evropskih konzervativaca i reformista.

Autorka: Marina Maksimović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković