1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Ugrožen večiti led

Medjunarodni tim koji su činili naučnici iz Rusije, Finske i Holandije ustanovio je da je došlo do značajnog smanjivanja večitog leda, permafrosta, u najvećoj zaledjenoj močvarnoj površini na svetu.

Promene reljefa u Sibiru usled topljenja večitog leda

Promene reljefa u Sibiru usled topljenja večitog leda

Naučnici smatraju da je toplotna ravnoteža u sub-arktičkom području zapadnog Sibila trajno narušena globalnim otopljavanjem i rukovodilac istraživačkog projekta, profesor Vladimir Blojten sa univerziteta u Utrehtu, kaže:

„Sasvim je jasno da je tamo u toku proces topljenja leda.Ponegde to topljenje ima spektakularne razmere i oko jezera se urušava tlo“.

Periodično topljenje i ponovno zamrzavanje večitog leda samo po sebi nije neuobičajeno.Doktor Sergej Kirpotin sa zapadnosibirskog univerziteta Tomsk već 15 godina posmatra permafrost u svom zavičaju.Medjutim, i on sada primećuje drastične promene o kojima kaže:

„Mislim da je situacija ozbiljna, jer vrlo dobro poznajem okolinu i primećujem da su promene dramatične.Svet bi za to trebalo da zna, jer za rešavanje problema nije preostalo još mnogo vremena“, kaže Kirpotin.

Topljenje permafrosta često prati takozvani termički kras, zastrašujuća pojava za mnoge stanovnike arktičkog područja. Termokras nastaje prilikom urušavanja rastopljenog tla posle čega ostaju levci.

Do sada, posle perioda topljenja u zapadnom Sibiru se uvek ponevo vraćao period permafrosta, ali Kirpotin strahuje da je taj ciklus prekinut i kaže:

„Ciklus topljenja u ovom području javlja se već hiljadama godina.Medjutim, poslednjih godina primećujemo da su ti ciklusi prekinuti.Topljenje večitog leda je postalo dominantno, ravnoteža otapanja i stvaranja leda je poremećena“.

Trenutno, nisu moguće dugoročne prognoze o tome šta će se dalje dešavati u područjima večitog leda, jer su periodi merenjas još suviše kratki.Osim toga, današnji model klime nedovoljno odražavaju stvarne odnose, ali razloga za zabrinutost ima.Stručnjak za večiti led Folker Rahold sa univerziteta u Potsdamu smatra da eventualno oslobadjanje ogromnih količina gasa zbog topljenja permafrosta predstavlja posebnu opasnost:

„Topljenje večitog leda ima globalne posledice, jer su u tim područjima ispod zemlje velike količine gasova koji stvaraju efekat staklene bašte.Zbog topljenja permafrosta ti gasovi bi se mogli osloboditi i doprineti ubrzanom porastu temperature na zemlji“, kaže Rahold.

Stručnjaci su saglasni da je nesporno da su ljudi prouzrokovali globalno otopljavanje.Na to otopljavanje posebno je osetljivo arktičko područje i u poslednjih 30 godina prosečna temperatura u Sibiru porasla je za tri stepena Celzijusa.Na Aljasci toliki porast je zabeležen za samo 15 godina.Ukoliko se otopljavanje u podruju Arktika nastavi, svetska klima biće dodatno ugrožena smatra Folker Rahold:

„Generalno, Arktik je jedno od ključnih područja i najosetljiviji je i najbrže reaguje na promene klime.Pored toga, Arktik je jedno od područja koje ima povratni uticaj na svetsku klimu.Arktik je područje koje reguliše globalnu cirkulaciju okeana. I ta cirkulacija okeana dugoročno obezbedjuje stabilnost klime.Ukoliko bi se poremetila ili prekinula – posledice po klimu bile bi katastrofalne“, upozorava Rahold.

Ozbiljne su i ekonomske posledice topljenja permafrosta i to se danas već primećuje na Aljasci.Topljenje tla tako uništava infrastrukturu.Ugrožene su fabrike, naftovodi i gasovodi, rudnici i nuklearne elektrane.Putevi postaju talasasti, asfalt puca i nastaju pukotine duge više metara, kuće tonu u blato.

Danas je još nemoguće tačno proceniti kakve bi posledice po klimu imalo oslobadjanje gasova u područjima večitog leda, jer je, kako kaže Rahold, veoma teško integrisati te podatke u modele klime.

Ali, sigurno je da bi naučnici iz celog sveta morali da posvete više pažnje području večitog leda u zapadnom Sibiru. Profesor Blojten iz Utrehta kaže:

„Poruka našeg istraživanja jeste da je zabrinjavajuće ugrožavanje močvara u području večitog leda.Te močvare su veoma dobar stabilizator kada je o promeni klime reč, jer upijaju mnogo više ugljendioksida od šuma.U Protokolu iz Kjota pominju se šume kao činilac snižavanja količine ugljendioksida, ali se močvare ne pominju“.

Prva prilika da se ukaže na njihov značaj pruža se već za dva meseca – tada se u Montrealu održava svetska konferencija o klimi na kojoj će se razgovarati o novim merama koje bi trebalo preduzeti kako bi se sprečio rast temperature.