Ugo Čavez - socijalista 21. veka

„Još uvek smrdi na sumpor. Ovde je juče bio đavo i govorio kao da je ceo svet njegov“, rekao je Čavez septembra 2006. govoreći na Generalnoj skupštini UN, misleći pritom na bivšeg američkog predsjednika Džordža V. Buša. Ugo Čavez bio je poznat po jakim rečima i metaforama. Njegovi polemički nastupi bili su pre svega usmereni protiv SAD i „severnoameričkog imperijalizma“.

Boreći se protiv neokapitalizama, osvojio je srca birača u Venecueli i mnogih levičara širom sveta. Kod nekih ljudi, Čavez je dostigao status spasitelja i medijske zvezde, a on je to negovao u svojoj televizijskoj emisiji. Nema sumnje da su mu takvo ponašanje i status, politički koristili, ali bi bilo pogrešno proglasiti ga za čistog kalkulanta. Čavez je bio čovek sa misijom, a borbena retorika bila je uverljiva – zahvaljujući njegovom poreklu.

Čovek iz naroda

Iako nije bio „kaudilljo“ u užem smislu te reči (na španskom, vojskovođa), Ugo Čavez spada u tradiciju tih harizmantičnih vođa pobunjenika koji su pre 200 godina, u vremenima ratova za nezavisnost, vladali velikim delovima Latinske Amerike. „Kaudiljosi“ nigde nisu tako dugo vladali kao po dolinama oko reke Orinoko. U tom kraju, 28. jula 1954, rođen je Ugo Čavez. Šest meseci suše, šest meseci kiše i velikih poplava, ostavljaju trag po tom krajoliku i u ljudima koji tu žive. Divlja romantika prirode, surovost života, ratna prošlost, sve to čini identitet ljudi Venecuele i odslikava se u njihovim narodnim pesmama.

Potekao iz učiteljske porodice, politikom je počeo da se bavi u svojim tridesetim, kao oficir venecuelanske vojske. Godine 1983, zajedno sa drugim oficirima, osnovao je „Bolivarijanski revolucionarni pokret 200“. Time je podsetio na „Libertadora“, oslobodioca Simona Bolivara, koji je severni dio Južne Amerike oslobodio od španskih kolonijalista, i čijim se sledbenikom Čavez smatrao.

Nezadovoljan politikom, koja očigledno nije bila vođena u interesu širokog dela stanovništva, grupa oficira 1992. organizovala je državni udar. Puč protiv tadašnjeg predsednika Karlosa Peresa nije uspeo. Njegov naslednik, Rafael Kaldera, pustio je Čaveza na slobodu, koji je dve godine proveo u zatvoru. Čavez je zatim krenuo u potragu za političkim saveznicima u Latinskoj Americi. Godine 1996, da bi se kandidovao za izbore 1998, osnovao je stranku levice „Pokret za petu republiku“.

Predsednik siromašnih

Prvo tretiran kao autsajder, Čavez je brzo postao popularan: svoje socijalističke ideje govorio je jezikom naroda, koji je ga je izabrao za svog predsednika – velikom većinom.

Odmah posle inauguracije, krenuo je u akciju: vlada je nacionalizovala ključne industrije, posebno naftni sektor. Od prihoda su finansirani socijalni programi kojima je obezbeđeno zdravstveno osiguranje za siromašne i osnovno obrazovanje za njihovu decu.

Potom je 2001. usledila agrarna reforma za revitalizaciju zapuštenog zemljišta. Pod državno vlasništvo stavljeno je oko pet miliona hektara zemlje i dato na korišćenje siromašnim ratarima i stočarima.

Simbol levice u Latinskoj Americi

Svojim radikalnim preokretom, napuštanjem neo-kapitalizma koji je u Latinskoj Americi od osamdesetih bio dominantni model, podstakao ja novu političku raspravu u tom delu svijeta, kaže kolumbijski istoričar Andre Otalvaro. I zaista, i druge zemlje u regionu dobile su levičarske predsednike.

Međutim, pored toga što je stanovništvu Latinske Amerike doneo novi ekonomski sistem, Ugo Čavez bio je i rodonačelnik njegovog novog zajedničkog identiteta, tako što ga je emocionalno ujedinio protiv hegemonijlne sile severnog potkontinenta. On je bio jedna od pokretačkih sila za stvaranje spoljnopolitičkih saveza CELAC, ALBA i UNASUR kao protivteže severu.

Ideološka kolebanja

Mada Čavez nije imao ništa protiv da klasnom neprijatelju za američke dolare prodaje venecuelansku naftu, njegov antiamerički stav sve više je bivao maničan. Na primer: u zimu 2006-2007. siromašnim građanima SAD besplatno je delio naftu za grejanje. A kao šaljivi odgovor svom intimnom neprijatelju, Džordž V. Bušu na „osovinu zla", Čavez je sa Lukašenkom i Ahmadinedžadom osnovao, „osovinu dobra“.

Međutim, s obzirom na govore u kojima je Čavez Izrael nazivao ubilačkom rukom severnoameričkog carstva, prijateljstvo sa Iranom bi moralo da se uzme ozbiljnije. Jevrejska zajednica u Venecueli oseća se ugroženom zbog antisemitskih stavova pro-vladinih medija.

Čavezovo nasleđe

Isto tako treba gledati i na Čavezov uspeh u zemlji: tokom njegove vladavine, mnogi stanovnici Venecuele uspeli su da se otrgnu iz krajnjeg siromaštva. Ipak, polovina stanovništva još uvek spada u siromašne. Uprkos agrarnoj reformi, 70 odsto hrane se uvozi, a privreda se još uvek zasniva na nafti i zavisi od njene trenutne cjene na svetskom tržištu.

Čavez nije ni blizu uspeo da stavi pod kontrolu korupciju i organizovani kriminal. I što je možda još gore, od 1999. stopa ubistava u Venecueli se utrostručila. Ugo Čavez Rafael Frías osnovao je „socijalizam 21. veka“ i raširio ga po Latinskoj Americi. Tako harizmatične osobe se ne rađaju često. Uprkos svemu, Čavez će bar zbog toga ostati nezaboravan za mnoge svoje sunarodnike.

Autori: Jan D. Valter / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković