Ugalj, čelik i ujedinjena Evropa

Pre 60 godina francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman predložio je stvaranje zajednice za ugalj i čelik između Nemačke i Francuske. Bio je to vizionarski korak koji je promenio Evropu.

(Slika) Imao je viziju ujedinjene Evrope – Robert Šuman

Od kraja Drugog svetskog rata prošlo je pet godina i Savezna republika Nemačka nije proslavila ni svoj prvi rođendan. Nemačko-francuski odnosi bili su ispunjeni nepoverenjem: hoće li Nemačka, kao što je to bio slučaj nakon 1. svetskog rata, opet zastraniti u nacionalističku megalomaniju i ugroziti svoje susede ili će, grozote rata i ubijanje dati krila miroljubivim snagama i omogućiti pomirenje?

Vizionar

„Evropa ne sme više biti bojište na kojem ginu vojske zaraćenih strana. Iz ove spoznaje koju smo tako skupo platili želimo da krenemo novim stazama koje će nas dovesti do ujedinjene i napokon mirne Evrope“, rekao je Robert Šuman, pionir pomirenja, koji je Francusku, Nemačku i Luksemburg podjednako smatrao svojim domom i koji je preživio oba svetska rata. Šuman je rođen u Nemačkom carstvu, a maternji jezik bio mu je luksemburški nemački. Živeo je, studirao i radio u Luksemburgu, Bonu, Minhenu, Berlinu, Strazburu i Mecu.

Kad je nakon Prvog svetskog rata, odnosno 1919. godine, Nemačka Francuskoj vratila pokrajinu Elzas-Lotaringiju, Šuman je prihvatio francusko državljanstvo. U Francuskoj je započeo političku karijeru: iako francuski nikada nije govorio bez naglaska, ubrzo nakon Drugog svetskog rata postao je francuski premijer, kasnije ministar spoljnih poslova. Dok je bio na toj funkciji, pokrenuo je inicijativu koja je promenila sliku današnje Evrope.

Evropska zajednica za ugalj i čelik

„Francuska vlada predlaže da se nemačka i francuska proizvodnja uglja i čelika stave pod zajedničku nadležnost“, rekao je Šuman 9. maja 1950. godine. Idejom francusko-nemačke zajednice za ugalj i čelik, kojoj su mogle da pristupe i druge zemlje, Šuman je želeo da osigura trajnu saradnju i čvrstu povezanost dveu nekada zaraćenih zemalja.

(Slika) Istorijski govor u ministarstvu unutrašnjih poslova u Parizu – Šuman 9. maja 1950.

Istomišljenika sa nemačke strane našao je u kancelaru Konradu Adenaueru koji je takođe sledio ove ciljeve. „Gvožđe i čelik proteklih su decenija i vekova igrali fatalnu ulogu u međusobnim borbama evropskih naroda, jer sva su oružja bila napravljena od gvožđa i čelika“, tvrdio je Adenauer. Od tog trenutka gvožđe i čelik evropskim narodima je trebalo da posluže za zajedničko mišljenje i delovanje.

Preteče Evropske unije

Predstavljanje Šumanovog plana danas se smatra trenutkom rođanja Evropske zajednice, jer je francuski ministar u svojoj deklaraciji predviđao da se zemlje članice kasnije ujedine. U njoj je izložio svoj stav da bi Evropska zajednica za ugalj i čelik trebalo da dovede do dublje i veće unije. „Ovaj predlog je bio prvi konkretni temelj evropske federacije, koja je neophodna za očuvanje mira“, rekao je Šuman.

(Slika) Potpisivanje ugovora o osnivaju Evropske zajednice za ugalj i čelik 18. aprila 1951.

Međutim, početak 50-ih godina prošlog veka još uvek nije bio pravi trenutak za Šumanove dugoročne planove. Dve godine kasnije napušta funkciju ministra spoljnih poslova, jer nije uspeo da ostvari svoju zamisao o Evropskoj zajednici. Moralo je da prođe još sedam godina, dok evropske države nisu bile spremne da se Rimskim ugovorima upuste u bliskije odnose. Ali Šuman je nagrađen za svoja nastojanja: postao je prvi predsednik Evropskog parlamenta.

Više od ekonomije

„Kad je predložio osnivanje Zajednice za ugalj i čelik, bio je veći vizionar nego ja“, objasnio je Adenauer prisećajući se Šumanove deklaracije. Rekao je kako je Šuman još 1950. godine bio evropski vizionar. „Nemojte misliti da je Zajednicu za ugalj i čelik predložio iz ekonomskih razloga! Bila je to čista politička stvar.“

A ona je bila početak zajednice u povoju, koja danas kao Evropska unija ima 27 država članica sa ukupno oko pola milijarde stanovnika.

Autor: Fabian Šmit / mb
Redakcija: Jakov Leon