1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Udar na "poreske oaze" u Evropi

Stotine miliajrdi evra su građani najravijenijih zemalja Evropske unije izneli u inostranstvo kako bi izbegli plaćanje, uglavnom visokih, poreza na uloženi novac u svojim državama i iskoristili niske poreske stope kojma ih privlače banke u takozvanim poreskim oazama kakve su, na primer, od Ujedinjenog Kraljestva zavisno ostrvce Ajl ov Men na ulazu u kanal Lamanš ili kneževine Lihtenštajn i Monako. Pogođenbe članice Unije – a to su pre svih Nemačka i Francuska – te Evropska komisija godinama su pokušavale da crnim i sivim tokovima novca stanu na put. Sada su usvojile mere koje bi to mogle makar delom da omoguće. O čemu je reč objasnio je u opširnom članku ugledni liberalni minhenski dnevnik.

Na putu za Švajcarsku? Novčanice evra u poslovnom koferu.

Na putu za Švajcarsku? Novčanice evra u poslovnom koferu.

Evropska unija namerava da uskoro zatvori vrata poreskim beguncima koji ostvaruju dobit na osnovu ulaganja van granica svoje zemlje. Ministri finansija Unije odlučili su ove sedmice u Luksemburgu da u čitavoj Evropi uvedu oporezivanje kamata pošto su takozvani ”poreski rajevi” kakvi su Lihtenštajn, Monako i Švajcarska pristali da uvedu regulative koje imaju sličan efekat. Nemačka vlada se nada da će joj ova odluka doneti dodatnih nekoliko milijardi evra poreskih prihoda. Nije, međutim, izvesno da li će oporezivanje kamata moći da otpočne 1. januara 2005, kako je planirano, ili će, zbog eventualnog referenduma o tome u Švajcarskoj, morati da počne da se primenjuje nekoliko meseci kasnije.

Nemački poreski sindikat procenjuje da su državljani Nemačke u inostranstvu deponovali 300 milijardi evra. Kako prihodi od kamata na ove uloge tek delom bivaju oporezovani, nemačke finansijske službe svake godine ostaju kratke za po nekoliko milijardi. Ne bi li sprečili ovakvu poresku bežaniju, države Evropske unije nameravaju da od naredne godine razmenjuju informacije o računima ulagača iliti štediša iz inostranstva što znači da će ti računi morati da budu otvoreni za uvid zvaničnim institucijama. Austrija, Belgija i Luksemburg nisu spremne na ovakvu razmenu informacija pa će od onih stranaca koji kod njih ulažu ili deponuju novac naplaćivati paušalni porez na izvor prihoda koji će najpre iznositi 15 odsto da bi do kraja 2011. trebalo da se popne na 35 procenata.

Ovakvo oporezivanje kamata do sada nije uvedeno jer se tražilo da i takozvane ”poreske oaze” koje se nalaze van Unije uvedu slične mere. Ministri finansija su sada prihvatili ponude koje su sačinili Andora, San Marino, Monako, Švajcarska, Lihtenštajn i poluzavisne teritorije koje priznaju vlast Velike Britanije ili Holandije. Sve ove zemlje će moći da zadrže važeće odredbe o tajnosti bankovnih računa ali će takođe uvesti porez na izvor prihoda od 35 odsto. Tri četvrtine prihoda će uplaćivati zemljama iz kojih investitori dolaze. Oko svih važnih pitanja u osnovi je postignuta saglasnost, saopštili su evropski ministri finansija.

Nemački resorni šef Hans Ajahel izrazio je uverenje da će oporezivanje kamata početi na vreme. Očekujemo da to bude 1. januara 2005, kazao je Ajhel. Evropska komisija u Briselu dobila je zadatak da od vlade u Bernu kroz dalje pregovore zatraži neku vrstu garancija da će i Švajcarska ovu meru uvesti istog datuma. To, međutim, nije sigurno. Pošto bi u Švajcarskoj, zbog izmena odgovarajućih zakonskih odredbi, moglo da dođe do referenduma o oporezivanju kamata, ministar finansija alpske konfederacije Hans-Rudolf Merc ukazao je da bi regulativa mogla da počne da se sprovodi tek od sredine naredne godine. Evropska unija će krajem juna odlučiti da li će u tom slučaju i sama pomeriti termin za start.

Ukoliko bi se Švajcarci izjasnili protv ovakve odredbe Unija bi čitavu proceduru ponovo morala da razmatra. Diplomate, međutim, ocenjuju da je rizik da će se to dogoditi mali pošto građani Švajcarske paušalni porez na izvor prihoda i sami već odavno plaćaju pa bi, ukoliko bi se na referendumu izjasnili protiv, značilo da izričito žele da budu u lošijem položaju nego građani Evropske unije.

Nemačka vlada od sveevropskog oporezivanja kamata ali i od prošle godine uvedene oročene amnestije za one koji su se ogrešili o poreske zakone očekuje snažnu finansijsku injekciju za svoj osiromašeni budžet. Do sada je, međutim, samo mali broj Nemaca koji su svoj novac radi uštede poreza uložili, a nisu prijavili, u inostranstvu zaista i iskoristio mogućnost da se sam prijavi i plati paušalni porez te u okviru regulative o amnestiji okaje poreske grehe. Minstar finansija Ajhel sada računa sa ne više od 20 milijardi evra na ime povratka novca u legalne tokove u okviru amnestije te na dodatne prihode od samo pet milijardi. Predsednik Poreskog sindikata Diter Indracek je izneo procene ovog udruženja prema kojima je ove godine u budžet od dodatnih prihoda ušlo manje od milijardu evra.

Kritički nastrojeni analitičari su uvereni da će i oporezivanje kamata na nivou Evropske unije doneti manje prihoda nego što se očekuje. Ulagači mogu da, na primer, u Švajcarskoj novac prebace u fondacije i time legalno izbegnu plaćanje poreza na izvor prihoda. Osim toga, finansijske službe deluju samo ako je reč o kamatnim prihodima. Oni koji su kapital uložili u akcije i investicione fondove na dobit koju će od eventualnog rasta kursa postići ne plaćaju nikakav porez. Izmene regulativa Unije za oporezivanje kamata neće doneti toliko promena koliko se očekuje, žali se Diter Ondracek i dodaje: ”Onaj ko je novac prebacio u inostranstvo kako ne bi plaćao porez po svaku će cenu pokušavati da iskoristi sve mogućnosti da plaćanje poreza i dalje izbegava.” Sven Gigold iz grupacije kritičara globalizacije zvane Atak ističe da novi propisi imaju toliko rupa da to više izgleda kao jedna velika izlazna kapija. Kamatno oporezivanje se suviše lako može izbeći a banke svojim mušterijama već nude odgovarajuće modele, objasnio je.

  • Datum 05.06.2004
  • Autor "Ziddojče cajtung"
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAf5
  • Datum 05.06.2004
  • Autor "Ziddojče cajtung"
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAf5