1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Ubodom komarca protiv opake bolesti!

Nemački naučnici su ustanovili da se kombinacijom uboda zaraženog komarca i upotrebom antibiotika širenje malarije može sprečiti. Ovo saznanje bi moglo da predstavlja revoluciju u borbi protiv malarije.

Komarci u borbi protiv malarije

Komarci "u borbi" protiv malarije

Klin se klinom izbija. Tom logikom krenuli su naučnici sa berlinskog Instituta za infektivnu biologiju „Maks Plank“ u nameri da pronađu način kako da spreče širenje malarije. U mraci i tišini laboratorije, u velikim i pažljivo zatvorenim inkubatorima, naučnici čuvaju komarce, (pre)nosioce parazita koji izaziva ovu bolest. Kaj Matuševski i članovi njegovog tima istraživača, koriste ove insekte kako bi zarazili glodare malarijom. Istovremeno, zaraženi miševi bivaju tretirani tri dana antibioticima, posle čega zaraženi glodari ne pokazuju znake bolesti.

Vođa istraživanja kaže da bi to moglo da znači da su on i njegov tim istraživača otkrili prvu vakcinu protiv malarije za koju igla nije potrebna. Ako se i zaista pokaže kao delotvorna, ova vakcina biće pravljena mešanjem antibiotika i komaraca, u cilju sprečavanja zaraze. To bi moglo da predstavlja veliko olakšanje , spas za milijarde ljudi širom sveta koji su, zbog života u tropskim i suptropskim, močvarnim predelima, svakodnevno izloženi riziku od zaraze.

Matuševski kaže da je ideja vodilja prilikom ovog poduhvata bila namera da se „kombinuju klaičan oblik prevencije – kroz korišćenje antibiotika koje mnogi putnici koriste da bi se zaštitili kada dolaze u područje gde postoji izvesnost od zaraze malarijom – i prirodnim izlaganjem“.

Umesto klasične igle, "komarac je naša vrsta šprica putem koga se u organizam unosi parazit, čije se razvijanje u jetri sprečava upotrebom antibiotika“, objašnjava ovaj istraživač.

„Miševi se ne razboljevaju“

Zambija

Zambija

Dok sisa krv „žrtve“, malarijom zaražen komarac ubodom istovremeno unosi sporozoit, ćelijski oblik koji potom prenosi zarazu na organizam domaćina. U ovom slučaju – glodara. Sporozoiti se spuštaju u jetru, gde se masovno umnožavaju, a potom mutiraju, šireći zarazu na ćelije organizma, koje potom oslobađaju merozoite u krvotok.

Prema najnovijoj studiji berlinskog instituta, merozoiti se nadalje razvijaju u ćelijama jetre, s tim što sada antibiotici sprečavaju zarazu crvenih krvnoh zrnaca, što ukazuje na to da miš nema simptome malarije.

Osim što nisu bili zaraženi, glodari su i razvili dugotrajnu otpornost na ovu bolest, uvideli su naučnici. Naime, miševi su posle 40 dana bili ponovo izloženi ubodima komaraca, prenosnika parazita koji izaziva malariju. Isti postupak je usledio i posle četiri, odnosno šest meseci od prvobitnog ujeda. Ono što je važno, ovoga puta nisu bili korišćeni antibiotici. Ipak, nijedan od ispitivanih glodara nije bio podlegao zarazi.

Otpornost na antibiotike

Antibiotici koje su naučnici ovom prilikom koristili bili su klindamicin i azitromicin, koji su inače lako dostupni u apotekama. To je posebno važna informacija za siromašne države i njihovo stanovništvo. Međutim, doktor Majkl Knapik, iz Berlinskog centra za tropsku i putnu medicinu, upozorava na to šta se sva može dogoditi ako se antibiotici uzimaju duže vreme.

"Sve više se širi otpornost organizama na lekove protiv malarije. To je veliki problem, pogotovo u jugoistočnoj Aziji. To isto može da se dogodi i tokom ovog novog tretmana antibioticima.“

Matuševski i njegov tim istraživača se nadaju da će se vremenom otpornost organizama na antibiotike vremenom smanjiti. On dodaje i da sama otpornost na antibiotike nije toliko rasprostranjena u Africi, kakav je slučaj u Zapadnim državama. Zato se nada da će koristi u ovom slučaju nadglasati glasove zabrinutosti.

Klinička ispitivanja već sledeće godine?

Zaštitne mreže su jedini spas

Zaštitne mreže su jedini spas

Ukoliko se ovakav tretman pokaže bezbednim i delotvornim, na taj način bi moglo da se spreči umiranje miliona ljudi u svetu od malarije svake godine.

Skoro 600 Nemaca biva svake godine biva zaraženo svake godine. Pre sedam godina, među njima je bio i Sebastijan Hofman, kada je imao devetnaest godina. Tada je putovao kroz zapadnu Afriku. Iako je bio preduzeo sve preventivne korake – vakcina i zaštitna mreža – ipak je bio zaražen.

"Halucinirao sam. Stalno sam se preznojavao. Kao da sam bio u stadijumu između toga da sam pijan i da imam težak grip“, seća se ovaj mladić.

Ubrzo zatim, Hofman je pao u komu, u kojoj je bio tri dana. Ipak, ubrzo se i oporavio. Iako ne toliko za turiste, koliko za žitelje oblasti u kojima je malarija svakodnevnica, novi oblik terapije mogao bi da pruži veliku pomoć. "U oblastima, poput Kenije, ljudi za period od dvadeset godina budu zaraženi i po 100 puta godišnje, i svaki put se u njima razvije ovaj parazit koji izaziva malariju. Ne možemo da postignemo nešto poput anti-parazitskog imuniteta, ali možemo da, i to želimo, da se zaštitimo od bolesti“, kaže Matuševski.

Čak iako su deca u predelima gde je malarija veoma raširena, stalno zaštićeni mrežom protiv komaraca, Matuševski smatra da je to samo odlaganje onoga što je sigurno – izlaganje riziku od zaraze. Zato, umesto da se radi na potpunom sprečavanju kontakta komaraca i čoveka – što je i nemoguće – ovaj naučnik vidi kao moguće rešenje ovog problema ovom kombinovanom terapijom.

Prva klinička testiranja bi mogla da uslede već sledećeg leta u Africi. Naravno, naučnici sa berlinskog instituta upozoravaju da je njihovo otkriće samo jedna karika u lancu koji bi malariju mogao i zauvek da „veže“.

Autori: C. Nipard, R. Božić

Odg. urednik: N. Jakovljević

DW.COM

  • Datum 10.08.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Oggw
  • Datum 10.08.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Oggw